U Srbiji je životni vek među najkraćim u Evropi. U dve zemlje se samo živi kraće.
Španci žive 83 godine u proseku a mi 72.
Očekivana dužina života nas i našeg okruženja je manja skoro 10 godina od standarda na zapadu.
Mi smo kraljevi nezdravih navika, idiotske kolektivne svesti normalizaciji nezdravih navika, relativizacije preventive do prva dva infarkta.
Kod nas su rasprostranjena tri model zdravstvene prevencije:
1. Ko ga jebe
2. Da ga jebem
3. Neće valjda
Zdravstveni sistem osciluje između „nije ti ništa“ i „gde si do sada“.
Ne umemo da se snađemo sa procedurama i listama čekanja u državnom zdravstvu a nismo naučili da platimo pregled kod privatnika.
Ostanemo zaglavljeni između hvatanja veze i skupljanja para za privatno.
Ne kapiramo da je naše zdravlje naša briga, ali i naše dece i porodice.
Jer, šta ako usled nagomilanih loših navika, budeš vezan za krevet poslednjih 10 godina života. To nije baš samo tvoj problem. Porodica je ta koja će te kupati, hraniti, provetravati…
Ne kapiramo da smo mi ti koji treba da se bavimo svojim zdravljem, bukvalno kao da nam je to biznis.
Treba da investiramo u svoje buduće zdravlje kroz izgradnju navika koje povećavaju šansu zdravog i dugog starenja, kao i redovnim preventivnim lekarskim pregledima.
Naučeni smo da se ne bavimo svojim zdravljem dok problemi ne narastu do te mere da moraju da nas odnesu kod lekara.
Odgovornije se odnosimo prema svojim kolima nego prema nama samima. Više se interesujemo, više se raspitujemo, proveravamo, brinemo…
Ne čekamo da otpadne auspuh ili da počne da dimi. Na prvu upaljenu lampicu – u servis. Kad nam se upali lampica u kolima čekamo red kod automehaničara, kupujemo originalne delove, proveravamo ulje…
Kad počnu da nam se pale zdravstvene lampice, junačimo se i ignorišemo, bilo da je to pritisak, zamaranje, loš san, vrtoglavica, probadanje, pad libida, zujanje….
Odlažemo u beskraj odlazak kod lekara.
I kad odemo kod lekara, nadamo se piluli i ignorišemo ideju o promeni navika koje su dovele do problema.
Lakše nam je da verujemo da je neki Hans u nekoj laboratoriji napravio pilulu koja neutralizuje posledice naših loših navika nego da ih menjamo, jer promene su bolne i dosadne.
Menjamo se samo kad baš mora.
Moja pokojna majka do prvog infarkta nije ostavila cigarete. Nisu pomagale molbe i objašnjenja.
Kad polazimo na letovanje, posetimo mehaničara da pregleda auto.
A mi? Sistematski pregled? Krvna slika? Hormonski panel? Ultrazvuk? Kolonoskopija?
80% svih zdravstvenih problema je sprečivo ranom reakcijom, promenom navika, terapijama. Ali, narativ Srba je da je odlazak kod lekara – hipohondrija, a mi hrabri samo „teramo“.
Ja sam doživeo trenutak prosvetljenja kada sam posle dosta pročitanih radova i pregleda radova, odslušanih podkasta, odlučio da budem odgovoran prema samom sebi.
Kao inženjer, lako pronalazim literaturu i izvore, i čitam šta pišu vodeći svetski stručnjaci, koga citiraju pametni ljudi, ko sa kim sarađuje i povremeno pišem na Tviteru.
Nekima sam dosadan, ali, ako samo jednog od nas iniciram da promeni navike, počne sa preventivnim pregledima, i potencijalno samo jedan negativan zdravstveni ishod sprečim svojim pisanjem, ja sam ispunio svoju misiju.
„Doći će trenutak kada treba da prestanemo da spašavmo ljude iz reke, kada ćemo otići uzvodno da vidimo zašto u nju upadaju, upadaju…“, Nobelovac Biskup Dezmond Tutu
Zenitno prosvetljen biznis-svet prelazi iz medicine 2, koja se bavi posledicama, u medicinu 3, koja se bavi sprečavanjem i smanjivanjem verovatnoće.
