Svi mi imamo strah od smrti. I ja naravno. Međutim neki ljudi imaju izraženiji strah od smrti od drugih. Manje aktivni ljudi koji manje putuju, manje prožive i manje dožive, verujem, imaju veći strah od smrti.
Strah od smrti ima u sebi strah od propuštanja. “Odlazim sa ovog sveta a nisam otišao u Afriku” ili “Umirem a nisam ronio sa kornjačama”.
Uljuljkani u svom komformizmu ne donosimo odluke i ostajemo večno u zoni komfora radeći ništa, odnosno ono što radimo svakog dana.
Viđamo iste ljude, gledamo iste emisije, sedimo u istim kafićima, letujemo u istim gradovima…
A broj stvari koje poželimo da uradimo sa godinama raste i ostaje nam trajno zabeležen u glavi.
Svi mi imamo u glavi listu stvari koje bi voleli da uradimo, mesta koja bi voleli da posetimo i situacija koje bi voleli da doživimo.
U Srbiji je prosečnan životni vek 73 godine, moj otac živeo 87 ja se nadam da se optimizujem i prebacim 91. Trenutno sam u nedelji 2.791 od ukupno 4.732 života koliko se nadam da ću da živim.
Ako ću da živim 91 godinu, kao što planiram, ostalo mi je još 1941 nedelja a 2791 sam potrošio.
Jasno mi je da treba da uradim sve šta je do mene da rastegnem vreme koje imam na ovoj planeti na još 1940 nedelja, pa ako mogu i da dodam još koju nedelju i da budem što zdraviji i vitalniji da mi ekstra godine budu nagrada a ne kazna.
Sa druge strane to vreme što mi je preostalo želim da provedem što kvalitetnije. Da provedem više vremena sa ljudima koje volim, pre svega sa mojim Jovanovićima, kumovima… Da putujem, upoznajem nove kulture, gradove, … Kad ne stižem da putujem, a dosta postižem, volim da čitam i na taj način upoznajem pametne ljude sa raznih meridijana i istorijskih konteksta.
Pisao sam o 23 pravila za fitnes i život, mehanici zdravog života i dugovečnosti.
Sada je trenutak da iznesem svoju taktiku za nastavak života.
Umirući ljudi ne žale “što nisam više radio”, već što nisu više proveli vremena sa porodicom, što nisu zadržali veze sa prijateljima i što nisu češće izražavali svoju ljubav.
Da bi ti u životu bilo dobro možeš da povećaš broj dobrih stvari ali je jako bitno i da smanjiš broj loših stvari. Treba izbaciti iz života toksične ljude i situacije. Nemilosrdno, baš kao što treba izbaciti toksične navike koje od nas prave invalida na duge staze.
Mislim da je vaše pravo a možda i obaveza da sebi odgovorite na ova pitanja:
- Koliko ću još da živim?
- Kako da povećam šanse da živim duže?
- Kako da provedem kvalitetnije preostalo vreme?
- Da li provodim dovoljno kvalitetnog vremena sa decom i partnerom?
- Koje situacije ne želim u svom životu?
- Koji ljudi mi unose više problema nego radosti?
- Gde želim da putujem?
- Gde mogu najpre da putujem?
- Da li ja zaista želim u svom životu toliko vesti, televizije, društvenih mreža i gledanja sporta?
Nisu ovo pitanja uklesana u kamenu. Napisao sam par stvari koje su mi trenutno u mislima. Nema ni potrebe da čekam da popišem više i kvalitetnije. Ideja mi je da vas usmerim da razmotrite koliko vam je vremena ostalo i šta ćete sa njim i kako ćete da rastegnete za još koju nedelju i koju godinu a da ne bude kazna nego nagrada.
Pogledajte ovu sliku. Ja je imam u glavi.
Napišite u komentaru šta mislite koliko ćete da terate još, kako bi voleli da provedete to vreme i gde bi voleli da otputujete.
Ako treba pomoć oko optimizacije navika, mršavljenja, ishrane, treninga… Tu sam
