Svako plaća svoju cenu
Pričaću o dve stvari. O parama i zdravlju.
Zamislimo da zarađuješ 1000 eura, i da se boriš da nekako dobaciš do 1200 ili 1500. Ono trudiš se, probaš… i ne ide baš najbolje.
Ovo je samo primer, ali budi strpljiv, imam jaku poentu. Pomeriće ti način gledanja na stvari. Meni jeste.
Tipovi koji najviše zarađuju u tvojoj industriji svakog meseca nose kući 5000. Nazovimo tog nekog tipa Mićko.
Osim u parama u čemu se razlikujete?
Pa on zna nešto više od tebe.
On ima bolju vezu.
Mićko od 5000 živi u bogatoj zemlji a ti živiš tu gde živiš.
Njegovo okruženje je takvo da je njemu lako da zaradi 5 puta više od tebe.
Mićko ima neke veštine koje ti nemaš i ume bolje da ih unovči.
U narativu koji je dominira ima hiljadu i jedno opravdanje zašto ti nisi Mićko.
“Roditelji me nisu usmerili”
“Nisu mi dali vizu”
“Nisam imao para da upišem”
“Kad sam ja hteo počele sankcije”…
Čak se ide ka tome da nam je novac sam po sebi predstavljen kao loš i da su ljudi koji lepo zarađuju predstavljeni kao pokvareni, zli.
Mnogi kritikuju bogate a nema nikog ko ne bi želeo da bude bogat.
Čudno, zar ne?
Ono što je moja poenta je da mesečno plaćaš 4000 eura kirije na tvoje neznanje, nečinjenje, nedostatak hrabrosti, volje, energije.
Svakog meseca vadiš iz svog džepa 4000 eura i bacaš u kanalizaciju jer nešto ne radiš kako treba ili nisi uradio.
Svakog meseca plaćaš 4000 jer si majstor za opravdanja, za velike planove, ali nikad nisi napravio prvi korak.
To je godišnje 48 000 eura.
Za 10 godina, tvoje nečinjenje te košta 480 000 eura. To je cena neznanja.
Setimo se da je Jokić pre samo par godina preko Fejsa jurio ljude za basket.
Pogledajmo Džo Rogana, jednog od danas najuticajnihi ljudi na planeti, koji je svoj podkast preselio sa Youtube na Spotify za 185 miliona dolara. Je l znate kakav mu je bio prvi video? On i neki tip u sobi strimuju kako sede i skoro da ništa ne pričaju. Kvalitet slike nula.
Ali Rogan je snimio video broj 2, broj 3, pa je unapređivao, menjao…
Bez obzira šta se koliko čini nedostižnim najbitnija su dva koraka. Prvi i onaj posle njega.
I, zašto ti nisi Mićko? Zato što te niko nije usmerio da veruješ u sticanje veština, znanja i iskustava koje su potrebne da postaneš Mićko.
U okruženju “ćuti ima i gore i od ovoga” jako je teško da razumeš da ima i boljeg i da nije neka spektakularna konkurencija.
Preuzmi odgovornost
Jednom kad kreneš, postaješ sve veštiji u napredovanju. Nekada prođu dan i meseci da se ne pomeriš unapred, ali vršiš stalno pritisak i nađeš način.
Dokle god su drugi krivi, ti nisi odgovoran za svoj život. Kada preuzmeš odgovornost, tvoja realnost postane neizbežno rad na unapređenju i tebe i uslova za život.
Ali, nažalost, jako teško izlazimo iz ove zone komfora i činimo korak u nepoznato.
Zato plaćamo.
Pokreni se danas
Prekini da plaćaš, pokreni se.
Prvi korak je – počni da čitaš sat vremena dnevno. To je knjiga nedeljno, 52 knjige godišnje.
Drugi korak je da se okružiš ljudima koji su ili već tamo gde ti želiš da budeš ili idu u tom smeru. Naravno ove koji te vuku dole, ismevaju i usporavaju, “nežno” precrtaj.
Treći korak je – ponašaj se kao da si već ta osoba koju gradiš.
A zdravlje? I tu plaćamo. Tu je još veća cena.
Ali tu smo pristali na eutanaziju.
Loše navike ubijaju
Naše navike nas polako ubijaju.
Gojaznost, manjak energije, loš san, bolesti, kraći životni vek… sve je to cena koju plaćamo za nezdrav način života sa puno indujstrijeke hrane, cigareta, alkohola, stresa, neaktivnosti, nedostatka prentivnih zdravstvenih pregleda.
Nečinjenjem smo dali dozvolu prehrambenoj industriji da nas dugo i sporo ubiija. Poverovali smo da nam je bolje ako moramo manje da se krećemo i budemo bez fizičkih aktivnosti.
Ljudi koji odlučuju šta ćemo da jedemo, imaju direktnu korist od toga koliko ćemo da jedemo.
Industrija hrane je odavno rešila moralnu dilemu “šta ako povećanje profita loše utiče na zdravlje populacije”.
Kako su rešili tu dilemu? Pa u korist profita.
Kako znam? Pa sve je više debelih i bolesnih a najveće kompanije za proizvodnju hrane su sve bogatije.
Za njih je idealno da jedemo što više hrane na kojoj najviše zarađuju.
Postali smo žrtve sedećeg načina života i najgoreg mogućeg izbora namirnica. Potpuno smo atrofirani a obloženi salom.
Smatramo da je normalni da smo debeli, atrofirani, da loše spavamo i da jedemo industrijski prerađenu hranu punu šećera i opasnih masti.
Ljudi koji paze na ishranu i redovno treniraju su nam čudaci.
Nauka snažno sugeriše dokazima da je 90% bolesti koje imamo danas posledica loših navika i hrane koju jedemo, ali kada odemo kod lekara oni se ne trude da nam menjaju navike – daju nam pilule. Pa kad imamo kontraindikacije daju nam još pillula.
Farmaceutska industija želi da kamuflira posledice, ali ne i da nas izleči. Izlečen pacijent je izgubljena mušterija.
Kod lekara idemo tek kad imamo problem. A taj problem je nastao pre 12 godina i mogao je da bude otkriven preventivnim pregledom i ekspresno rešen pre nego postane opasan.
Verujemo da je neko drugi odgovoran za naše zdravlje.
Verujemo da je Nemac, Rus ili Kinez napravio pilulu koja će da reši naše loše navike, koje mi ne menjamo.
Buljimo u ekrane do kasno u noć, ustajemo nenaspavani, ne provodimo vreme na suncu… Bukvalno radimo sve suprotno od naše prirode.
Smatramo da je vanredno stanje kad neko pazi šta jede, vodi računa o zdravlju, trenira.
Kad neko počne da pazi na ishranu, pitamo “do kad?”.
Ako neko trenira – ima razlog. Proćiće ga.
Živimo kraće i bolesniji smo i to je cena što ne razumemo koja je hrana opasna po nas, što smo uljuljkani u sedišta automobila, fotelje i kaučeve, i što se ne krećemo, što nemamo nikakav fizički rad u toku dana, nedelje, meseca… što ne preuzimamo svoje zdravlje u svoje ruke.
Cena koju plaćamo zbog saradnje sa prehrabenom industrijom zarad nihovog profita je ništa drugo nego eutanazija. Pristajemo da nas polako ubijaju.
Nekima sam dosadan, ali ako samo jednog od nas iniciram da promeni navike, počne sa preventivnim pregledima i potencijalno samo jedan negativan zdravstveni ishod sprečim svojim pisanjem, ja sam ispunio svoju misiju.
„Doći će trenutak kada treba da prestanemo da spašavmo ljude iz reke kada ćemo otići uzvodno da vidimo zašto u nju upadaju, upadaju…“ – Nobelovac Biskup Dezmond Tutu.
Promeni ovih 6 stvari
Šta su 6 stvari koje možeš da promeniš već danas i da 10 x smanjiš verovatnoću prevremene smrti?
- Idi redovno na preventivne lekarske preglede.
- Odlazak u krevet uvek u isto vreme, pre 11 i spavanje 8 sati
- Trening snage 3 x nedeljno, hodanje 30 minuta svakog dana
- Izbaci slatko, testo i bilo šta što može na polici da stoji više od dva dana – procesiranu hranu
- Izbaci alkohol i cigarete
- Radi na svojim odnosima sa porodicom i okolinom, ne sekiraj se oko stvari na koje ne utičeš
Ako želiš da kažeš NE lošoj formi, salu na stomaku i odlaganju i najbrže i bez lutanja da uđeš u formu Instaliraj Strongman Online Method app sa prodavnice i tamo mi se javi u chat porukom BRZO.
