Zamislite da se desi kvar automobila noću u planini na minus 5, a u autu mama, tata i dve ćerke od 3 i 5 godina.
A tata plače.
Kako se osećaju njegova žena i deca? Imaju li poverenja da će tata da reši?
Muškarac koji plače pred ženom i decom ne šalje dobru poruku. Nije reč o egu. Muškarac je taj koji brine za bezbednost porodice. Više od pola bezbednosti je kako se osećaju žena i deca a ne koliko se za “Obriši suze mila moja” tip muškarca to ne radi.
Muškarcu ne sme da bude normalna reakcija da plače kad se desi sranje.
Naravno da imamo emocije, ali…
Pravi muškarac radi šta treba da radi, bez obzira kako se oseća
Kad se desi problem, naravno da nas obuzmu emocije, ali treba da donosimo racionalno odluke i da postupamo u skladu sa njima.
Naići će u životu situacija od koje se nama muškarcima plače, naravno, ali mi imamo našu mentalnu tvrđavu i branimo je.
Mentalna tvrđava je vrhunac evolucije muškarca i to je sistem razmišljanja i skup pozitivnih uverenja koja te jačaju, koja te guraju napred, koja ne dozvoljava sumnjama i strahovma da se usele i upravljaju nama.
Ako je nema – treba da je gradi, a to neće da se desi ako je od malena stimulisan da pokazuje emocije, plače i ne piše domaći ako je tužan.
Treba ceo svet prihvatiti kao nepredvidljiv i svesno razumeti da je izvan naše kontrole i da se fokusiramo na ono šta možemo da kontrolišemo – naše misli i akcije.
Prihvati da, šta god ti se desi, desilo se sigurno stotinama i hiljadama ljudi pre tebe a dešavaće se i u buduće. Vidi šta možeš da učiniš da sprečiš štetu i-ili da povećaš verovatniću pozitivnog ishoda, uradi sve korake koje možeš za taj period da uradiš, isplaniraj sledeće i pomiri se sa razvojem događaja.
Bukvalno se fokusiraj na svoj deo posla, odnosno na ono što ti kontrolišeš – na svoje razmišljanje i akciju.
Ne bavi se svojom emotivnom reakcijom, bavi se rešavanjem
Ako si fokusiran na emocije nisi fokusiran na rešenje.
Veoma često, kada se desi nešto nepredviđeno ili loše, mi budemo paralisani strahom od ishoda, a ne bavio se onim šta mi možemo da uradimo.
Zato sam ja pristalica da kod muškarca ne treba negovati ispoljavanje emocija, a pogotovo ne plakanje.
I u tom stalnom unutrašnjem kukanju nad sudbinom, mi skroz ugušimo logičko razmišljanje koje bi vodilo ka smislenoj reakciji ka rešenju, pa nam i to dodaje nervozu, osećaj bespomoćnosti, ugroženosti…
Dakle, desi se sranje – prvi korak je da skapiraš kolika je šteta. Onda da vidiš šta ti eventualno možeš da uradiš da je smanjiš ili otkoloniš i kada. Izanaliziraš šta si mogao da uradiš da sprečiš, ali samo edukativno, bez da optužuješ sebe za nešto što ti je u prošlosti bilo nejasno.
Napraviš “hodogram” – šta kad radiš. Uradiš šta treba za taj period, i ne baviš se strahovima i strepnjama, nego samo svojim delom posla.
Bukvalno se baviš stvarima na koje možeš da utičeš na najefikasniji način, a ono na šta ne možeš da utičeš prihvataš kao što prihvataš da se smenjuju noć i dan, bez da kukaš “gde je moje sunce sada?” kad padne mrak.
Takođe da prihvatiš da se stvari ne dešavaju tebi ili zbog tebe nego se dešavaju. I dešavale su se i dešavaće se.
Muškarci imaju u svojim genima borbu, a ne pokrivanje jorganom preko glave. Reakcija na problem nam je suprostavljanje, a ne plakanje i psihoanaliza.
Da muškarci nemaju u svojim genima nasilje, borbu i suprostavljanje, mi bismo iščezli kao vrsta. Nemamo kandže, zube, ne trčimo brzo… Čime bismo se suprostavili divljim životinjama?
Kad je sranje, budi se u nama iskonsko, da štitimo i obezbedimo porodicu. Opasnost i problem nisu signal za muškarca da plače, nego da uzima štit i mač, gedore, telefon da zove, lopatu da čisti sneg…
Žene vole jake muškarce. Muškarce uz koje se osećaju bezbedno. Muškarac koji naplakuje 2 puta mesečno, definitivno ne postaje privlačniji.
Inženjeri iz Google su objavili pre par godina šta pretražuju žene a šta muškarci kada idu na porno sajtove.
Mi muškarci smo laki za predviđanje: grudi, zadnjica, crno, belo, ovako onako…
Iznenađenje?
Veliko iznenađenje je bilo da su top pet ženskih porno pretraga bili neki opasni tipovi: vampir, zli miilijarder, hirurg, pirat, vukodlak… Možda ne ovim redosledom.
U ženskim fantazijama dominiraju, ne kažem ja nego istraživanja, opasni mukarci koje ona kroti, koncept lepotice i zveri.
Pravi muškarac je ultimativno opasan muškarac koji je dobar prema svojoj ženi i deci, i tu je supertolerantan. Ali ako zatreba da zaštiti, nema granice u spremnosti da brani svoje.
Problem društva su slabi, omekšani muškarci koji se povlače pred obavezama, pred izazovima u svoje emocije. Obaveze koje oni ne isporučuju, mora neko drugi da isporuči.
Svestan sam da moje tekstove čitaju muškarci kojima je rečeno da je okej da plaču i da pokazuju emocije. Nikad nije kasno da počneš da se ponašaš u skladu sa svojom biologijom a ne u skladu sa onim što nam se podmeće.
Političkim i ekonomskim elitama ne odgovara da imaju jake, etične, čvrste, fizički spremne i zdrave muškarce. Njima je super da imaju tipove sa iščupanim obrvama koji se uzbude kada izađe nova Guči pederuša, koji ne mogu da podignu 50 kg sa zemlje, ne preuzimaju obaveze a traže prava… Takav muškarac nema duševni mir već ga traži u šopingu, u separeima sa lakim ženama, opojnim drogama, video igricama, Netfliksu… Takav muškarac je kupac i glasač.
Čvrst muškarac je, sa druge strane, faktor sa kojim mora da se pregovara.
