Kada slušaš ili čitaš šta pišu moje kolege treneri, pada u oči da svi oni pričaju o kalorijskom deficitu, a ja o low carb.
Postoje dve mogućnosti: da oni znaju nešto šta ja ne znam ili da ja znam nešto što oni ne znaju.
Kalorijski deficit vs. Low Carb pristup
Ja ću u ovom tekstu da sugerišem dokaze da je:
- Brojanje kalorija bez smanjivanja unosa ugljenih hidrata i izbacivanja procesirane hrane glupost
- Naš organizam nije Tojota jaris pa da ide koliko sipaš pa troši energiju
- Ljudske emocije vezane za ono šta jedu su podjednako bitne
Generalno, kalorijski deficit je jedan inženjerski pristup gde se ljudski organizam smatra mašinom i koliko sipamo goriva toliko kilometara sa tim brojem obrtaja možemo da pređemo, i to je to. Ako ima manje goriva troši se rezerva.
Ne uzima se ubzir hormonski odgovor tela na hranu.
Pre 15-20 godina britanski bloger Sam Feltham je izveo eksperiment baš kao da sam ga ja naručio.
Dnevno je jeo 2400 kalorija više od njegovih osnovnih potreba da vidi koliko će da se ugoji.
21 dan je jeo 5800 kalorija, što je više nego duplo od njegovih dnevnih potreba, na dva različita načina.
- Low Carb 5800 kalorija
- Daj šta god (đank fufd) 5800 kalorija
Između dva niza od 21 dan prejedanja je pravio pauzu da smrša na početnu težinu tako da ima “laboratorijske” uslove kada počne sa drugim planom ishrane.
Matematika ovih “samo brojanje kalorija” kaže da bi on u oba slučaja trebalo da se ugoji 7,3 kg sala. I to je to. Mi smo većina, mi brojimo kalorije, mi smo u pravu, povikaše oni. Jer, ako radi za mršavljenje, radi i za gojenje. Je l’ tako?
Međutim kada je bio low carb a prežderavao se 21 dan, dobio je samo 1,3kg a obim struka mu se smanjio za 3cm. Proguglaćeš ne moraš da mi veruješ. Bajča dodao mišićnu masu.
Uzgred jeo je tačno 5.794 kalorija dnevno, sa raspodelom makronutrijenata: Ugljeni hidrati 10%, Masti 53% i Proteini 37%.
Kako kod Sema višak kalorija nike dovoljan za dodavanje sala? Možda ima brz metabolizam?
A onda je Sem skinuo to kilo što je dodao na Low Carb i krenuo na ovu zapadnu dijabetičarsku dijetu sa šećerima, testima, sokovima, krofnama, mekdonaldsima sa 65% kalorija iz hidrata.
Dodao je 7,1kg (omanuo 200 grama do 7,3 kako kaže matematika) a obim struka povećao za 9,2cm i dobio salčiće sa strane.
Ima još ovakvih eksperimenta na životinjama i ljudima ali ovaj je lepo dokumentovan.
Ovde imamo dve stvari. Kad je dodao mišićnu masu i nije se ugojio u obimu struka jeo je mnogo više proteina i sasvim malo ugljenih hidrata.
Kada je smanjio količinu proteina i počeo da jede puno brzih ugljenih hidrata, dodao je salo.
Na stranu što nije realno da očekujemo da će ljudi umeti 2 meseca da broje kalorije u zemlji gde 60% ne ume da popuni opštu uplatnicu ili da izračuna kvadraturu stana u kome živi.
U brojanju kalorija sa minimalnim dnevnim greškama kada se akumuliraju totalno promašujemo target.
Zašto treneri forsiraju brojanje kalorija?
Oni potiču iz sveta bodibildinga i bikini fitness koji je najčistija grupa fanatika. Ljudi koji su totalno posvećeni svom cilju koji je totalno nerealan za većinu nas.
Za sve nas ostale to je kažnjavanje. Ako je ishrana u mikrogram i obimni treninzi naravno da ćeš da smršaš i da uđeš u formu ali mentalni sklop 99% nas to doživljava kao kaznu i ne može da zadrži stečenu formu.
Ako vezujemo ključne elemente našeg života sa aspekta forme za kažnjavanje, to ne opstaje dugo.
Ali, ako se napravi sistem ishrane i treninga za koji vidiš rezultate, nije ti previše restriktivan, ti ukapiraš zašto je to dobro za tebe i umesto NE SMEM, prelaziš na NE ŽELIM (da pijem pivo, da jedem picu, da idem na pijanku).
Generalno nije kako nego zašto. Nije kako da uđem u formu nego zašto želim da živim duže zdravije i srećnije.
Ljudi koji donesu odluku iz srca ostaju do kraja života na režimu ishrane i treninga koji je dobar za njih bez osećaja da se žrtvuju.
Kada donesem odluku iz mozga, kazniću sebe ali ću da izgledam dobro… Jbg, posle nekog vremena bude “mogu sebi da dozvolim nagradu, slobodan vikend…” i vratiš sve i još 2 kg preko.
Osvrnite se oko sebe koliko ljudi je mršavilo pa vraćalo, prestajalo da puši i počinjalo…
Ljudi mrze zabrane. Još kao deci nam je zabranjivano svašta nekad i kao kazna i restriktivni modeli nisu dobri kao trajni model. Malo opuštanje prerasta u veliko opuštanje.
Uzgred kad sa đank hrane koja je normalizovana kod nas pređeš na čist način ishrane sa favorizovanjem mesa, ribe, salate i zdravih masti, tebi se posle i ne jede slatko i testo.
Preporuke za trajnu promenu
I za kraj savet ako želiš da mršaviš, ne izbacuj ništa, dodaj.
Dodaj pravilo da svaki obrok počne sa proteinima i salatom. Pojedi 40g proteina što je ekvivalent 200 grama mesa ili 6 jaja, pojedi činiju salate, napravi pauzu 5 min, pa nakon toga jedi šta god voliš da jedeš. Biće jako teško da se preždereš nezdrave hrane jer si već sit.
Takođe uvedi da piješ 3 litra vode svaki dan. Hoće li voda pomoći da smršaš? Neće. Ali nećeš da piješ sokove i pivo jer, ne možeš da postigneš.
Dakle počnite svakog dana da pijete 3 litra vode i svaki obrok počnite sa činijom salate i 40 grama proteina i gledajte kako vam se život menja bez da vam je nešto zabranjeno.
