Moja teza je da je bavljenje sportom zdravo, ali bavljenje vrhunskim sportom nije zdravo.
Bavljenje sportom, zdrave radi, je jedan nivo, a trening za vrhunski sport je sledeći nivo koji donosi i određene nelagode i rizike.
Ne samo da nije zdravo nego ima više štete nego koristi.
Ja jesam za to da moja deca treniraju, ali ne insistiram da idu ka vrhunskom sportu.
Jako je lepo kad dete uspe da zarađuje od sporta, da ja budem Srđan Đoković, ali ako ne uspe, ostaje protraćena mladost i manjak obrazovanja za ceo život. A i gorak ukus u istima “mogli smo ali…”
Ja čak mislim da je način kako je Srđan iznegovao najboljeg tenisera na svetu veoma loš primer za druge roditelje, koji često vide samo pozitivne strane svog angažovanja oko detetovog sporta , ali ne razumeju statistiku i verovatnoću da njegovo dete postane Jokić ili Đoković.
U našem društvu se sport prikazuje kroz Jokićeve i Đokovićeve pobede ali i milione.
Pobede i milioni dolara.
Neretko status Srđana Đokovića bude motiv roditeljima da kupuju rekete deci, da prate mečeve, ubeđuju trenere da je njihov bucko odličan, pa i da prodaju imanje da finansiraju karijeru.
To ume da bude put u podizanje očekivanja od deteta, nategnutu porodičnu atmosferu i finansijsko posrtanje ako ne uspemo da napravimo NBA igrača, vrhunskog tenisera…
Ja sam prestao da vodim Ivču na fudbal kada su se dva muška roditelja potukla prateći utakmicu malog fudbala dece od 10 godina. Deca su igrala za isti tim.
Novac i finansijske veštine
Roditelji upisuju decu na Đokovića i Jokića imajući u vidu novac koji donosi takva sportska karijera, bukvalno gazeći preko mnogih društvenih normi – neretko, kao Srđan, rizikukuću svoju imovinu i egzistenciju svoje porodice.
Ljude ne poznajem, sumiram šta sam čitao po novinama i slušao kao njihove izjave.
Međutim, put od deteta koje igra tenis do ljutog profesionalca koji zarađuje, je dug i trnovit, pun troškova sa nadom.
Da bi kao teniser počeo da zarađuješ više od troškova koje imaš, moraš godinama da se samofinansiraš, da sam plaćaš trenera, opremu, letove, hotele…
Veoma mala grupa tenisera zarađuje da može komotno da živi.
Mnogi, osim što se takmiče po turnirima imaju i redovna zaposlenja kako bi mogli da opstanu.
Neretko, roditelji iscrpu svoje finansijske mogćnosti pre nego što „investicija“ počne da se otplaćuje.
Tada smo ni tamo ni ovamo. Niti imamo sredstva za nastavak života niti je projekat vrhunskog sportiste sa vrhunskom zaradom zaživeo.
Dalmatinci imaju kletvu: „dabogda ti dijete igralo tenis“.
Matematika
Ovi koji upisuju dete da bude Jokić, moram da ih usmerim na razmišljanje da je u istoriji sveta bilo samo 5500 NBA košarkaša od kojih su samo neki uzeli masne novce. U tenisu je trenutno na ATP listi 3619 tenisera od kojih samo manji broj njih pravi više nego što troši na pripreme i takmičenja. 2022. samo njih 97 je zaradilo više od milion.
Ako tvoje dete pak zaradi masne novce kroz sport, bez znanja o biznisu, ti novci se potroše na luksuz i pogrešne investicije. Daću primer opet iz košarke.
65% NBA igrača po završetku kariere postaju socijalni slučajevi jer se ne prilagode penziji, ne naoružaju se pravim savetnicima i znanjima.
Bavljenje profesionalninm sportom ima smisla ako ti ostane keša za otprilike 50-60 godina života sa mesečnim troškom od 5000 eura, a još bolje da imaš keš flou (protok novca iz biznisa) na tu ili veću sumu.
Generalno, koliko god novca da zaradiš kroz sport, bez znanja upravljanja tim novcem si sa velikom šansom da ostaneš bez sredstava za život i to u delu života kada si nemoćan.
Navešću par stvari koje imam u vidu kada kažem da decu ne treba gurati u vrhunski sport, pa ću dati analizu i zaključak.
Loš za fizičko zdravlje
Intenzivan trening koji podrazumeva vrhinski sport iza sebe ostavlja mikro i makro povrede.
Sportisti bukvalno žrtvuju svoje zdravlje zbog uspeha u trenažnom procesu i takmičarskoim rezultatu. Bilo da se radi o pretreniravanju ili hroničnim povredama.
Po završetku karijere bole kolena, ramena, leđa…
Artroza je takođe ozbiljan problem vrhunskog sporta. Ta vrsta bolova te prati do kraja života, remeti pokretljivost, san, raspoloženje.
Bivše sportistkinje neretko imaju poremećaje menstrualnog ciklusa i umanjenu šansu da rode.
Loš za mentalno zdravlje
Veoma retko se priča o mentalnom zdravlju sportista.
Danas, u društvu koje slavi samo rezultat ali ne i rad, u društvu gde se sportisti uzimaju kao primer pobede a ne i višegodišnjeg napornog rada, vrhunski sportisti doživljavaju strašne pritiske, delom ih sami nametnu sebi ali i od sportske javnosti i sponzora.
Mnogi sportisti, može da se nađe u radovima, imaju mentalne probleme indukovane baš tim pritiskom.
Poznato je da vrhunski sportisti nakon velikog takmičenja tonu u depresiju. Recimo nakon zlata na olimpijadi.
Bivši sportisti imaju ozbiljnu krizu identiteta nakon prestanka bavljenja svojim sportom.
Do juče su ljudi dolazili da ga gledaju, da mu tapšu, bodre a danas mora da kupi kartu da uđe na utakmicu (stilska figura, ne dešava se često).
Bivši sportista ne zna šta da radi sa sobom ako ne trenira dva puta dnevno. Nema pritisak osvajanja prvenstva, pobede u subotu, nema onog takmičarskog poriva da bude bolji.
Statistike pokazuju da frapantno veliki broj bivših sportista ima depresiju, anksioznost i druga mentalna suočavanja. Posle sportske karijere, jako teško se konvertuju u ono što se zove život normalnog čoveka. Pogotovo ako nemaju jasan plan šta će da rade nakon sportske karijere i, mnogo važnije, zašto. Šta će biti njihov novi motiv u životu.
Socijalna neprilagođenost
Sport zahteva žrtve, vrhunski sport zahteva vrhunske žrtve.
Jedna od njih je socijalni život.
Zbog te svoje posvećenosti sportisti imaju manje kontakata sa ljudima pa i sebi bliskim ljudima, ne neguju odnose i veštine neophodne za zadržavanje prijatne socijalne klime.
Krug prijatelja koji steknu baveći se sportom se promeni kada prestanu da igraju i recimo, vrate se u rodni grad.
Neretko se bivši sportisti osećaju izolovano i teško se prilagođavaju životu van sportske arene.
Neki se odaju alkoholu, kocki…
Šat sad?
Kao porodica, bolje je da dete od mladih nogu, umesto sportskim veštinama, učimo važnosti znanja i obrazovanja. Da uče jezike, da putuju, da znaju da slikaju, skijaju, da poznaju filozofiju, da znaju osnove programiranja…
Ako bi dete u 9 godina, umesto da ga spremamo da bude Đoković, slično spremali da bude Elon Mask (kao metafora za biznis) imalo bi veće šanse da živi dobro.
U sportu je nula ili jedinica. Dok ne dobaciš do frhunskog nivoa, nema adekvatnih primanja.
U znanju je dovoljno da znaš više od nekih da bi mogao svoja znanja i veštine da prodaješ i od toga živiš.
Ako želite pripremiti svoje dete od 10 godina za postizanje uspeha kao preduzetnika i onlajn poslovnog čoveka, fokusirajte se na razvijanje različitih veština koje su ključne za takve uloge. Evo nekoliko važnih veština koje biste mogli podsticati i razvijati kod svog deteta:
1. Kreativnost: Podstaknite detetovu kreativnost kroz umetnost, pisanje, glumu ili bilo koju drugu aktivnost koja podstiče maštu. Kreativnost će mu pomoći u pronalaženju inovativnih rešenja i neutralisati zaglupljujući efekat redovnog obrazovanja – jedan način, jedan odgovor, ne smeš da napraviš grešku, dobiješ keca.
Učiti decu kopirajtingu znatno povećava šanse da može uspešno da se snađe u životu u digitalna vremena.
2. Komunikacija: Podstaknite detetovu komunikacionu veštinu putem javnog govora, izražavanja mišljenja i pisanja. Jako je bitno da dete ume da prepozna svoje želje i ciljeve, da ume da ih artikuliše i iskomunicira bilo kroz javni govor bilo u pisanoj formi. To je bitnije od tučkanja lopte
3. Digitalna pismenost, da ume da koristi računar, operativne sisteme, softvere, da ume da radi sa dokumentima, da razume digitalnu komunikaciju, email, video konferencije.
Učite decu kako da kreiraju prompt za chat gpt, kako se pravi web stranica, šta je optimizacija sajta za SEO, kako funkcioniše oglašavanje…
Neka deca dobiju osnove e-trgovine, analitike podataka, osnove programiranja, svest o zaštiti podataka i privatnosti, onlajn banking…
4. Matematičke veštine: Razvijajte matematičke veštine deteta kako bi se osećalo ugodno s finansijama, analizom podataka i razumevanjem statistika u poslovnom okruženju.
5. Rešavanje problema: Podstičite dete da razvija sposobnost rešavanja problema, kritičkog razmišljanja i donošenja odluka.
6. Upravljanje vremenom: Naučite dete kako upravljati svojim vremenom i prioritetima kako bi moglo uspešno balansirati obaveze u školi i poslovne projekte.
7. Empatija i društvene veštine: Razvijajte empatiju i razumevanje prema drugima kako bi dete uspešno sarađivalo i izgradilo odnose s partnerima, kupcima i saradnicima.
8. Preduzetnički duh: Podstaknite dete na preduzetnički duh podsticanjem inicijative, samostalnosti i učenja iz neuspeha.
9. Prodajne veštine: Naučite dete osnove prodaje i pregovaranja kako bi uspešno predstavilo i prodalo svoje proizvode ili usluge.
10. Lični razvoj: Podržavajte detetov lični razvoj i samopouzdanje kako bi bilo spremno suočiti se s izazovima preduzetništva.
Kada bi samo deo ovoga primenili na dete koje ide u školu, ide na sport, igra se ali i sat vremena dnevno radi na svojoj budućnosti, siguran sam da bi sa 20 godina samostalno zarađivao par hiljadarki, imao odeju kako svet funkcioniše, klonio bi se budala, bio bi spreman da napreduje.
Ali jbg, sport, kladionica, video igre…
