Zavisnost od slatkiša je počela da se širi kao epidemija kada su ljudi iz industrije duvana (koji kao što znamo izaziva zavisnost) počeli da preuzimaju prehrambenu industriju.
„Ne mogu bez slatkiša.“
Koliko često ovo kažeš? Da li je ovo jedan od glavnih razloga zašto ne možeš da se pridržavaš dijete?
Koliko dana možeš bez slatkiša?
Ljudi nerado prihvataju da su zavisnici, iako je to prvi korak u oslobađanju od adikcije.
Alkoholičari, kofeinski i duvanski zavisnici, ne priznaju lako da ne mogu bez pića, kafe, nikotina. Pa zašto bi ti priznao da si zavisan od šećera?
Znamo da je zavisnost podložnost nekoj štetnoj navici i da se smatra moždanim poremećajem.
Prepoznaje se po kompulsivnom, neumerenom konzumiranju nekog stimulansa, uz ignorisanje štetnih posledica.
Da li se prepoznaješ u ovoj definiciji?
Možda smatraš da nema veze što svaki dan jedeš pice, peciva, slatkiše, testenine, kad to jedu i deca.
Žeđ gasiš gaziranim, slatkim pićima i ne obraćaš pažnju na namirnice sa skrivenim šećerom.
Misliš da beli hleb nije opasan po zdravlje, jer da jeste, ne bi se smatrao osnovnom životnom namirnicom i imao nižu poresku stopu.
Uostalom, nisi ti narkoman, ne žvaćeš za užinu halucinogene pečurke, već štrudlu s orasima. Da li je baš tako?
Postoje namirnice i jela koja narušavaju naše zdravlje, ali ti to kompanije koje ih proizvode nikada neće jasno i glasno reći.
Naprotiv, kad god su u prilici, dodaće svojim proizvodima pojačivače ukusa, privlačne veštačke boje i taman onoliko šećera da su ti njihovi prehrambeni proizvodi neodoljivi i kada si sit.
Biti narkoman i alkoholičar s razlogom je društveno neprihvatljivo.
Ali konzumiranje špageta Bolonjeze ili Karbonara u finom restoranu je društveno prestižno, iako se nutritivna vrednost špageta svodi na ugljene hidrate, uglavnom skrob.
Društveno je prihvatljivo i da se posle porcije testenina jedu sladoled i kolači, kremovi i džemovi, a žeđ gasi gaziranim, zaslađenim napicima i alkoholom.
Nije tajna, kad uneseš šećer u bilo kom obliku, želiš ga još više, što je ekvivalentno situaciji da požar gasiš benzinom.
Međutim, to što je nešto društveno prihvatljivo, ili ima dugu tradiciju, ne mora da znači da je tačno, ili dobro.
Zemlja se u Staroj Grčkoj smatrala ravnom pločom sve do Aristotela, duvan je bio društveno prihvatljiv do nedavno, pušilo se u avionu i gradskom saobraćaju, bioskopima i zdravstvenim ustanovama.
To što Kinezi jedu testeninu šest hiljada godina, a Italijani od 13. veka, stvarno i nije argument da je smatraš super klopom, jer ti od mirisa i ukusa ide voda na usta.
Prihvati da je gojaznost u tesnoj vezi sa sve većim unosom šećera.
Ima ga svuda, u napitcima, slatkišima, kandiranom voću, kolačima i tortama, ali i tamo gde ga ne očekuješ, jer ga proizvođači skriveno stavljaju svuda, baš da bi te navukli.
Da li znaš da se konzumiranje belog hleba izjednačava s pijenjem neke zašećerene kole?
I jedno i drugo su prazne kalorije koje se očas posla transformišu u neprijatne slojeve sala. Zato, ako ne možeš ni dan bez nečeg slatkog ili hleba, vreme je da sam sebi priznaš da si zavisnik od šećera. Iz razloga što kad se navučeš na ugljene hidrate, šećer ne traži samo tvoje telo, nego i tvoj mozak.
Saveti za oslobađanje od zavisnosti od šećera
Zbog toga se govori o fizičkoj i mentalnoj zavisnosti. Da bi se oslobodio i jedne i druge, kreni da se pridržavaš sledećih pravila:
1. Prestani da jedeš i piješ sve što sadrži šećer (i onaj skriveni, čitaj deklaracije!) bar nedelju dana. Znaš da čim uneseš u organizam nešto slatko, bilo to kockica čokolade ili trećina kifle, poželećeš još i teško ćeš se odupreti.
2. Informiši se, guglaj i otkrij sam zašto se šećer smatra jednom od četiri bele smrti.
3. Skloni namirnice koje te dovode u iskušenje van svog domašaja (bombone, čokolade, paste…). Zaobilazi u širokom luku pekare.
4. Nemoj da grickaš kekse, čips ili nešto slično dok gledaš film. To je loša navika koja vodi u gojaznost. Ako ne možeš nikako bez grickanja, grickaj sveže povrće (kelerabu, celer, šargarepu), ili neslan kikiriki, ali ne više od pola šake na dan.
5. Promeni ustaljeni put do posla, kuće. Navike su povezane, možda uvek staneš kod omiljenog kioska i kupiš neku brzu hranu za poneti.
6. Ako ideš na neko slavlje gde znaš da će stolovi da se ruše od zanosne hrane, idi sit. Nauči da kažeš “hvala, ne mogu”.
7. Zaboravi na sve sokove, kole i slatka pića. Pij običnu ili mineralnu vodu.
8. Ne jedi hleb. Ako ti je neodoljiv, seti se da baš onaj koji tako voliš jer je “mekan kao duša”, sadrži L-cistein (E-920), upravo zadužen za tu federirajuću mekoću. A L-cistein (E-920) se proizvodi hidrolizom ljudske kose i živinskog perja i koristi u pekarskoj industriji.
