Kako beše tvit one cure koja mahnula nekom tipu koji nije njoj mahnuo nego nekom iza nje, pa se napravila da je zapravo zvala taksi, sela ušla u taksi, otišla na aerodrom, odletela valjda u Varšavu gde radi dan danas, već drugu godinu kao medicinska sestra.
I sve to samo da se ne bi izblamirala i mahnula čoveku koji ne maše njoj.
Naučeni smo da kroz život idemo ne talasajući pazeći šta će drugi da kažu, držaći se obrazaca koji su uspostavljeni generacijama pre nas, kao da su ti neki pre nas odrastali u ovakvom svetu i imali naša znanja.
Brinemo šta će reći ljudi koje generalno baš briga za nas, samo ispiru usta nama i glasni su.
Počinje kad smo mali tražimo potvrdu roditelja kada puzimo, bauljamo, počinjemo da hodamo. Roditelji zabrinuti da se ne povredimo stalno govore “pazi”, “nemoj”…
Školskim sistemom nas uče da ne talasamo, da ne štrčimo, da ima samo jedan tačan odgovor. Bolje da ne probamo, nego da pogrešimo ili da se izblamiramo.
Kažnjavaju nas jedinicama za pogrešne odgovore.
Pre neko veče sam postavio pitanje na Fejsu:
“Drugari vi preko 40 šta je jedna stvar za kojom žalite što ste pripustili ili pogrešili kao mlađi? Ja što nisam počeo biznis ranije”
Iako sam postavio post u 22h imali smo preko 200 odgovora. Svi imaju za nečim da žale i mahom su propuštene prilike da odreaguju i promene tok stvari. Ova dama je propustila priliku da studira šta voli, i živi život kakav voli, jer je išla za svojim školskim drugaricama:
“Što sam upisala fax koji me uopće nije zanimao, i što sam posljedično tome odrobijala cijeli život na poslu za koji uopće nisam imala ni interesa ni ljubavi – pravo. I to samo zato što su sve moje frendice išle na pravo, a na filozofski nitko.”
I još puno ljudi na tri fb profila koji žale što ra nije nisu počeli da se bave životom kakav bi želeli da imaju već su se prilagođavali na život kakav im nije drag ubeđujući sebe da jer to to:
“Kasno sam poceo da mislim na sebe, svi drugi su bili preči…”
“Sto nisam pratila svoj put i postala pevačica, umesto što robijam 8 sati kao pravnik u raspalo državnoj upravi…”
Što reče Dule Vujošević vrlo grubo “Fekalije i plastične flaše prlivaju nizvodno.“
I to nam je nametnuto. Osećamo se kao govno a ispunjeni smo prazninom kao plastična flaša ekološki bačena u našu reku.
Palanački mentalitet se ogleda se u ismevanju svega što je drugačije od proseka palanke, gušenju individualnosti, lažnom moralisanju, nametanjem predrasuda…
Naš život i naše kretanje kroz život možemo posmatrati kao vožnju nepoznatim gradom. Bukvalno smo bez mape i bez jasnog cilja.
Idemo tamo gde se na raskrsnici upali zeleno svetlo, gde ide kolona, gde ide auto ispred nas.
Da li je to ono što želimo – pa najčešće ne. To je samo odbrambeni mehanizam uklapanja, da ne virimo, da ne štrčimo…
I stvarno kako beše tvit one cure koja mahnula nekom tipu koji nije njoj mahnuo nego nekom iza nje, pa se napravila da je zapravo zvala taksi, sela ušla u taksi, otišla na aerodrom, odletela valjda u Varšavu gde radi dan danas, već drugu godinu kao medicinska sestra.
Zato odaberite život koji želite da živite za 3, 5, 10 godina. Gde želite da ga živite, kako da ga živite, sa kim, u kom raspoloženju, u kom orkuženju. Zamislite ga sa što više detalja. U mislima se skroz preselite u svoj budući život pa će vam današnji izbori biti čistiji i jasniji, neće vas zbunjivati šta radi većina i šta očekuje okruženje od vas.
Kada definišete svoj biudući život definišite faze i korake kako se do njega dolazi, koje ljude i navike treba da iselite iz vašeg života jer za njih nema mesta u budućnosti a koje navike, znanja i iskustva treba da steknete da bi vam vaš željeni život bio lako ostvariv.
Kada se dobro uvežbate da snažno želite svoj budući kvalitetan život i upoznati ste sa veštinama, znanjima i iskustvima koja treba da imate, vrstom ljudi kojom treba da se okružite životni izbori postaju mnogo lakši.
Ne idete na semaforu gde se upali zeleno ili gde idu svi već čekate svoje skretanje, svoju raskrnicu svoj put. Bitne teme postaju veliki naslovi a nebitne sitna nečitljiva slova. Novonabildovani mišić filtriranjavam servira sve što vam treba za željeni život a ostalo sklanja.
Kada se naučite da govorite NE svemu što vas ometa, usporava i slabi imate više energije, snage i vremena za vaše DA.
Od vaših odluka zavisi da li ste fekalija u Savi ili jahta u tirkiznom moru.
