Zdrava ishrana koja to nije.
Sadržaj teksta
ToggleZabluda o najčešćem pristupu mršavljenju
Prosta formula jedi-troši, ili jedi malo trči mnogo, NE radi, jer je količina insulina koju proizvodimo upravno proporcionalna količini ugljenih hidrata koje jedemo, pa što ih više jedemo više nam se jedu, što rezultira povišenim lučenjem insulina, a to ima za posledicu da gomilamo više sala i tako se vrtimo u zatvorenom krugu.
Prvi korak je da razumeš zašto se gojiš.
Drugi korak je da prihvatiš promene u načinu ishrane da bi prestao da se gojiš. Za to ne treba mnogo napora, razumevanje je dovoljno. Kada usvojiš nove navike u ishrani i naučiš kakav trening je najdelotvorniji za skidanje viška masnih naslaga, ti si pobednik.
I da raščistimo: opšteprihvaćeni, nametniti, papagajski ponavljani i copy & paste distribuirani “zdrav način ishrane” je tempirana bomba, puna otrova, koja nas razara na duge staze. Baš tako, puna o-t-r-o-v-a! Jer, kao što rekoh, više ljudi ubije šećer, nego ratovi i kataklizme.
Ali, moram da te upozorim: prihvatiš li moje savete o ishrani i treningu, verovatno ćeš ići protiv stavova kojih se drže kao pijan plota mnogi doktori i treneri. I u medijima ćeš nalaziti potpuno suprotna mišljenja od mog. Videćeš da Instagram influenseri nude čajeve i trčanje. Kojekakvi dežurni savetnici za sve i svašta preporučiće ti ishranu s pahuljicama i krekerima od pirinča uz čašu đusa.
Ishrana koju ti ja preporučujem biće poprilično različita. Predlažem ti da ni meni, za početak, ništa ne verujeteš. Postoji onaj sajt, zove se google.com. Na njemu možeš lako da proveriš sve što ti pišem. Molim te da ništa što napišem ne uzimaš zdravo za gotovo, nego proveri dobro, proanaliziraj sve.
Zapitaj se, bez pardona, da li Strongmenove preporuke imaju smisla? Sumnja je zdrava. “Manje je zlo sumnjati nego se uspavljivati zabludom”, lepo je rekao neki mudar čovek.
Nije velika tajna da se prilikom formiranja zdravstvenih preporuka, daje primat tokovima novca prehrambenih kompanija, a ne činjenicama. Kad bolje razmislimo, ništa neočekivano. Ali jeste pokvareno.
To je razlog što se najčešće čuje:
„Da bi smršao, radi suprotno: jedi manje, trči više”.
U prevodu, ništa ne menjaj, nemoj da prestaneš da kupuješ džambo kesu čipsa, samo je podeli na dva dana i trči do radnje.
Ako i dalje sumnjaš, pogledaj statistiku koja jasno kaže da je procenat gojaznih među regularnom američkom populacijom i među trkačima poznatog Bostonskog maratona – isti. Čekaj, pa kako to, kada se maratonci mesecima pripremaju trčeći kao ludi tri puta nedeljno i više? Zašto onda ima podjednako debelih i mršavih, to je ozbiljno nelogično. Valjda bi trebalo da ako jedeš manje a trošiš se više, budeš mršaviji? Ili to ipak – ne važi?
Zamisli da te pozovu kao gosta u televizijsku emisiju u kojoj najbolji kuvar na svetu kuva desetak jela za tebe i još par ljudi. Šansa kakva se ukazuje jednom u životu, glupo je da odeš na takvu večeru sit. Čak je i bolje da tvoj apetit bude na maksimumu. Šteta je propustiti priliku da probaš najbolje svetske gurmanluke. Šta ćeš uraditi da pospešiš svoj apetit?
Anketirao sam ljude iz svog okruženja kako bi to izveli. Taktika tempiranja apetita kod većine se svela na gladovanje i fizičku aktivnost.
U prevodu, isto ono “jedi manje i troši više”.
A baš to je i tradicionalna preporuka kako da smršaš! Jedi manje i trči više. Znači, podigni svoj apetiti na maksimum, crkavaj od gladi i trči i posle se posipaj pepelom što si u nekom trenutku pukao. A posle je za neuspeh kriva tvoja tanka volja. Neće biti!
Dakle, baveći se mršavljenjem na način kako to propovedaju gladuj-prži autoriteti, ti zapravo radiš i na apetitu. Čak i ako zanemarimo loše rezultate te prevaziđene doktrine mršavljenja, formulisane kao „jedi manje, a trči više”, koja krivicu za neuspeh baca na “nedostatak volje”, iz aviona se vidi da u njenoj postavci dobijamo praktično uputstvo za poboljšavanje apetita!
Razbijanje mita o kaloričnoj ravnoteži
I opšte poznata priča o broju unetih kalorija i broju potrošenih kalorija iz godine u godinu ima sve manje uporišta u nauci. S razlogom! Radnik s pneumatskom bušilicom i činovnik iza šaltera ne trebuju isti broj kalorija, ima tu još mnogo faktora kao što su uzrast, godine, pol, metabolizam, zdravstveno stanje, godišnje doba, fizička aktivnost itd, da bi radila tako prosta matematika kao što je sabiranje i oduzimanje.
Pravi uzrok gojenja: Hormonalni balans
Zbog svega toga, hajde da sagledamo činjenice i povežemo ih u logičnu celinu. Ne gojiš se zato što jedeš više, nego jedeš više zato što se gojiš. Znam da se ovom izjavom kandidujem za jednog od najnerazumljivijih autora, ali dozvolite mi da objasnim: jedući određenu vrstu hrane, stimulišemo određeni hormon koji je odgovoran za gojenje i koji nas goni da jedemo više.
Po istom principu ni adolescenti ne rastu zato što jedu više, već zato što ih hormon rasta tera na rast, a organizam traži više hrane. Komplikovano? Pa, ne baš. Pogledajmo šta kažu naučne činjenice:
Kada je nivo hormona insulina uvećan, mi “proizvodimo” salo. Kada nivo insulina padne, iz masnih ćelija se oslobađaju masti koje koristimo kao gorivo. Ovo je neosporno otkriće još od ranih 60-ih. Drugim rečima, količina insulina koju proizvodi naše telo je određena količinom ugljenih hidrata koje jedemo (skoro potpuno). Ako jedemo više ugljenih hidrata, više nam se jedu, ukusniji su, slađi, lakše se vare. Rezultat je da lučimo više insulina, što ima za posledicu da gomilamo više sala.
Dakle, na gojenje ne treba gledati kao na poremećaj energije i apetita već, kao na poremećaj uvećanog stvaranja masnog tkiva koji za sobom povlači veći apetit, kako tvrde brojni naučnici zadnjih 50 godina. Drugim rečima, nauka je jasno potvrdila da hormoni, enzimi i faktori rasta kontrolišu količinu sala, baš kao što kontrolišu ostale procese u našem telu.
Zaključak: Reprogramiranje za zdraviji život
Mi ne postajemo debeli zato što se prejedamo, nego zato što se gojimo usled „okidača” u vidu šećera, kojim se daje signal pankreasu da ubrizga insulin. A insulin je hormon za stvaranje zaliha. Ugljeni hidrati nas goje i pritom uvećavaju apetit.
Zato je važno da reprogramirate svoje telo na „fabričko resetovanje”, prestanate da se vrtite u začaranom krugu i naučite kako da se zaista zdravo hranite i naravno, vežbate.