Uporedna analiza domaćih i divljih svinja kao ogledalo modernog društva
Divlja svinja nema prirodne neprijatelje. Ona živi u divljini, puno se kreće, hrani se biljem, manjim životinjama pa čak i crkotinama. Od nje zaziru divlje životinje jer je jaka, brza i ima ogromne očnjake kojima može ozbiljno da povredi i usmrti.
Sa druge strane, domaća svinja živi u jako malom prostoru, ne kreće se, ne hrani se nego se tovi i njen prirodni neprijatelj je čovek. Sudbina svake svinje je da bude ubijena, isečena na komade i prodata kao šnicla.
Snaga i zavisnost
Ove dve, naizgled, različite životinje su zapravo jedna ista vrsta. Tako je. To je ista vrsta koja ima drugačije navike i drugačije izgleda. Ni ja nisam znao dok Džo Rogan nije spomenuo to u svom podkastu.
Kada domaća svinja pobegne ili bude puštena na slobodu veoma brzo joj izrastu dlake, uši se zašilje, smanji joj se salo a dobije na mišićima. Za manje od 12 nedelja joj se vide oni očnjaci tipični za divlju svinju. Bukvalno od bespomoćne domaće životinje do gorskog hajduka za manje od nekoliko meseci.
Sa druge strane, setimo se one plaže sa belim peskom, tirkizno plavom vodom i turistima koji plate par stotina dolara da plivaju sa svinjama i hrane ih. Svinje roze, klempave, debele, bez kljova. A to su zapravo divlje svinje koje su prvo izgubile „borbenu gotovost“ a posle kljove i dlaku. Zašto? Postale su zavisne od turista – jer ih oni hrane.
Zamislimo za trenutak dve nama potpuno različite životinje, koje su zapravo ista vrsta samo imaju različite navike.
Domaća svinja jede hranu koji joj daje osoba koja ima korist da svinja bude debela, ima više izbalansiranih obroka dnevno, ne kreće se, ne unosi proteine, ima masnu jetru, mnoge imaju srčane probleme i ne nažive se.
Divlja svinja je zdrava i jaka, sama traži i lovi hranu, puno se kreće i puno je zdravija. I niko se ne usuđuje da se zajebava sa njom.
Ogledalo društva: gojaznost i potrošački način života
Epidemija gojaznosti koja je zahvatila veći deo sveta pa i naše krajeve je posledica sličnog procesa kao pripitomljavanje svinje. Jedemo šta nam servira prehrambena industrija, mahom hranu pojačanu kalorijama a osiromašenu proteinima, ne krećemo se, ne umemo da se supratavimo iznenadnoj situaciji osim kukanjem.
Na sličan način, mimo naše volje, navučeni smo na konzumerizam. Kreće preko hrane pa onda na garderobu, šoping, nakit, kola, kvadrate… više je bolje samo da se troši da se popuni praznina koja se tako ne može popuniti.
Novcem koji nemamo kupujemo stvari koje nam ne trebaju da bi smo impresionirali ljude do kojih nam nije ni stalo.
Ali, kako kad su komšije kupile crvenog golfa? Nismo mi najgori.
I stalno fizičko prejedanje, i stalno kompulsivna kupovina.
Sa druge strane ljudi koji nisu upali u matricu procesirane hrane i sedećeg načina života su pretnja za ovaj liberalni kapitalizam. Ne troše. Jede pravu hranu, meso, salatu, jaja, voće, povrće… sreću ne nalazi u šopingu nego u treningu i šetnji. Njemu ne treba da kupi najnoviju balencijagu za debele već ide na reku buciklom, sa decom. Nije joj potreban najnoviji tretman zatezanja već ona ide da pliva, pa u saunu. Ne treba joj tretman trajne šminke, ona ima najbolju šminku – osmeh.
Ostaviću vama da izvučete svoje zaključke i izvinjavam se za paralelu sa svinjom, tako se namestilo.
