“Živim koliko je suđeno”
“Nagledao sam se smrti ne bojim se”
“Kakav je to život ako se toliko paziš?”
Ne mogu da ne primetim ispod mojih tekstova komentare koji relativizuju brigu za zdravlje prkoseći smrti.
Obično su napisani poluduhovito i kao cinično.
“Vežbao nevežbao umrećeš”
Kao oni su face. Šta bude bude.
I to je super zezanje… Dok ne prestane da bude zezanje.
Dok ne počne da bude ozbiljno.
Dok se ne probudiš u beloj sobi okružen ljudima u zelenim i belim uniformama koji kažu:
“Najgore je prošlo. Sad samo polako.”
Okej. Rećićete da mračim.
Pričam često o poslednjoj deceniji života i smrti.
Istina je.
Moje pitanje glasi za one hrabre “Ne bojim se smrti” ali i za sve nas ostale:
Šta ako te trefi a ne umreš? Šta ako postaneš invalid?
Ko će da te hrani, prazni gusku, menja pelene, stavlja u kolica da te provetri pola sata?
Na kome ćeš, promenjene psihe nakon šloga, da se istrišeš dok te neguje, jer si ljut na život koji, eto nije fer?
Ko će da sluša tvoje “bolje da me bog uzeo”?
Najgori scenario za sve nas je da nas zdravlje napusti ali ne skroz, da budemo nesamostalni a živi.
Onda počine pakao za decu i bračnog partnera.
Njihov život se menja iz korena. Zapravo usrao si im se u život.
Pričam sa Miljanom taksistom poznatom nama na fejsbuku po svojim duhovitim statusima na ovu temu i on spominje tetku iz Beograda koja šlogirala pre 23 godine. Nepokretna, još živa, sahranila sina u međuvremenu a muž teško bolestan.
23 godine.
Meni je to jezivo.
Srčana i moždana kap se ne dešavaju iznenada.
Takve stvari počinju da se dešavaju povišenim pritiskim, trigliceridima, šećerom… 20 godina ranije.
Takve stvari su proizvod naših današnjih navika i čekaju nas negde u budućnosti ako ih ne izbegnemo promenom navika.
Ako ne zbog nas koji smo neustrašivi onda zbog naše porodice kojima se utresemo u život više nego što su zainteresovani ako šlogiramo a ne umremo.
Sa druge strane čitamo po novinama, pričaju nam poznanici kako neko iz naše generacije pao mrtav.
Zdrav ko dren iznenada umro.
Malo imao povišen pritisak, nije pio lekove ali skroz zdrav, volu rep da isčupa.
Ko će voditi računa o deci? O ženi? Šta sa kreditom?
Okej jasno je.
Da ne bi napravili ogromne probleme sebi i porodici treba da razumemo posledice naših nezdravih navika i da počnemo da se bavimo time. I to ne uzgred. Nego da nam zdravlje bude kao naš novi biznis u koji smo uložili novac, da ne kažem život.
Da samo postanemo izvršni direktori svog zdravlja.
Da ne čekamo da se zapali pa da se nadamo da može da se ugasi nego da preduzmeo sve mere da do požara ne dođe.
Pre nego vam dam konkretne stvari koje treba da uradite da u poslednju deceniju uđete sa najvećom šansom da budete u punoj snazi da probam da dočaram koji mentalni stav treba da zauzmete.
Tvrdim vam da je lakše ostvariti potpunu sanaciju zdravlja nego samo 10% pobošljanja.
Tvrdim vam da je u biznisu lakše ostvariti 10 x veći skok nego 2 x.
Pa kako je lakše druže Strongmene više nego manje?
Kada želimo nešto da bude 10 puta veće mi selimo naš fokus u tu 10 x bolju budučnost i ta budučnost definiše kako se ponašamo u sadašnjosti. Kada je promena samo 2 x mi se trudimo da pobošljamo način na koji sada radimo. Probamo sa postojećom sadašnošću da definišemo budućnost.
Dakle imamo dve mogućnosti.
Da naša sadašnjost definiše našu budučnost (2x) ili da naša budućnost definiše našu sadašnjost.
Način da svoju sadašnju akciju učiniš boljom je da prvo u svojoj glavi svoju budučnost načiniš većom.
Nekada u prošlosti smo se zavetovali slatkišima, alkoholu i cigaretama i ta prošlost definiše sadašnje navike. Menjanjem sadašnjih navika ti ne menjaš dati zavet i možeš eventualno 20% navika da promeniš.
Ostalih 80% navika su one koje su te dovele tu gde jesi i one se ne menjaju. Kada napraviš zavet za veliku budućnost, onda ta budućnost menja 80% tvojih navika.
Velika budućnost je svetionik u kom pravcu treba da ideš i da menjaš navike.
Prošlost je sidro koje te drži na kratkom lancu.
Treba svi da sebi postavimo cilj da budemo najvitalniji 80-ogodišnjak na svetu.
Ideja je da se ne bavimo lečenjem bolesti nego kreiranjem i osnaživanjem zdravlja da pi prevenirali bolesti ili ih otkrili u ranoj fazi.
Bukvalno da igramo presing po celom terenu jureći zdravlje. Takvo ponašanje je čudno za ljude u Srbiji.
Kod nas je razvijen sistem loših navika i podsmevanje ljudima koji idu kod lekara, drže dijetu, vežbaju…
Samo sa svešču da smo sami potpuni odgovorni za svoje zdravlje a ne dom zdravlja ili doktor opšte prakse sa stetoskopom i čekičem sa gumenim krajem kojim lupa po kolenu, možemo da očekujemo starost u punoj snazi bez da se unosimo familiji kao problem.
Evo u šta ja verujem i šta već primenjujem ili se spremam. Nije poređano po važnosti nego je samo nabrojano:
1. Rana dijagnostika je ključna:
Verujem da je rano otkrivanje zdravstvenih problema od suštinske važnosti kako bih mogao da preduzmem odgovarajuće mere i sprečim dalje napredovanje bolesti.
2. Skrining testovi i zdravstvene provere:
Redovno proveravam krvni pritisak, nivoe šećera u krvi, lipidni profil i druge relevantne parametre kako bih bio siguran da sam u dobrom zdravstvenom stanju.
Treba da uradim testiranje nivoa prostata-specifičnog antigena (PSA) radi otkrivanja raka prostate i kolonoskopiju za otkrivanje kolorektalnog karcinoma.
3. Ishrana kao osnova zdravlja:
Verujem da pravilna ishrana igra ključnu ulogu u prevenciji mnogih hroničnih bolesti. Neke stvari koje jedemmo i pijemo su zapravo otrov za naš organizam. Skroz sam izbacio šečere, procesiranu hranu i alkohol. Trenutno eksperimentišem sa karnivor dijetom (samo meso i jaja) i odlično se osećam.
4. Aktivnost za vitalnost – snaga i kondicija:
3 puta nedeljno trening snage, mahom višezglobne vežbe.
Za sada smo hodam, svakog dana po 30 minuta a planiram da ukljućim neku HIIT vrstu treninga, jednom ili dva puta nedeljno da bih podigao svoj VO2 Max
5. Dobar san je pola zdravlja:
Usklađivanjem svog ritma sna sa smenom dan noć mi se vražamo u najzdravii evolutivni ritam koji je blagodetan z asvaku našu ćeliju. U krevet pre 11 i ustajanje pre 7, boravak na sdnevnoj svetlosti u prvih sat dva, krevet, jastuk, posteljina, temperatura sobe, .. O svemu voditi računa.
3 sata pre spavanja bez hrane, 2 sata bez ekrana telefona, sat pre spavanja bez tečnosti.
6. Kontrola stresa:
Smatram da je kontrola stresa ključna za moje zdravlje. Maksimalno sam iz svog života izbacio sve generatore stresa. Ljude koji stalni napinju i optužuju druge, ne gledam tv, ne čitam novine, ne idem na utakmice… Družim se sa porodicom, čitam knjige, pišem, snimam i putujem.
7. Genetsko testiranje za personalizovan pristup:
Shvatam važnost genetskog testiranja kako bih bolje razumeo svoje rizike od određenih bolesti i mogao da prilagodim preventivne mere prema svojim potrebama. Nisam još ništa uradio po tom pitanju.
8. Promocija zdravog života:
Želim da budem prepoznat kao zagovornik zdravog načina života u društvu. Popularnost koju sam stekao na raznim temama potpuno sam stavio u funkciju podizanja svesti o važnosti čuvanja zdravlja.
Smatram da je edukacija o zdravim navikama, podrška zdravim životnim stilovima i stvaranje okruženja koje podržava dobro zdravlje od suštinske važnosti za sve nas i da sam ja taj koji je među odgovornima za to.
U koncetričnim krugovima sam prvo sebe edukovao i naterao da usaglasim životne navike sa ciljem da budem vitalan u poslednjoij deceniji svog života, pa onda vršim pritisak na svoju okolinu i preko društvenih mreža se trudim svakodnevno da vas pomerim iz navika koje vam skračuju život i nateram da volite sebe i čuvate svoje zdravlje.
Tvoje zdravlje nije smao tvoj problem. Ne pravi drugim ljudima problem zbog tvog zdravlja.
