Gde su jaki muškarci? Nema ih.
Kada pričam o jakom muškarcu ne mislim na to koliko može da gurne iz benča. Pričam o gospodinu koji je jak fizički, mentalno, moralno, ekonomski, intelektualno…
Pričam o osnaženom muškarcu, koga možeš da isečeš iz porodičnog albuma i staviš u školske udžbenike. O muškarcu koji je svesno opredeljen da je deo rešenja, ne iz interesa, nego iz ličnih poriva.
Osnažen muškarac je dobar čovek. Svestan svoje snage na mnogim poljima i stavlja je u funkciju svoje porodice i boljitka zajednice.
Dobar i opasan
Čuveni kanadski psiholog i pisac tri bestselera, kaže da dobar čovek mora da bude opasan čovek, koji drži sebe pod kontrolom a u funkciji dobrobiti porodice.
Ne mogu saglasniji da budem sa njim, nego što jesam.
Kada je neko slabić, a dobar mi ne znamo kakav bi bio da je jak. On je prinuđen da bude u okvirima dobrog čoveka, plus je nesposoban da reaguje i brani svoju porodicu i sebe.
Ići ću korak dalje. Slab muškarac je problem društva jer pravi praznine svojim nečinjenjem. Kad kažem slab ne mislim opet na fizičku slabost nego na muškarca nedoraslog da nosi svoju ulogu muža, oca, zaštitnika porodice… Takav muškarac u sebi nagomilava bes zbog poniženja i stresova koje ima propuštajući mnoge prilike da pokaže da je on ta osoba koja je.
Da bi čovek bio opasan mora pre svega da ude spreman, da bude jak u svakom smislu.
Jak muškarac je konstanta. Uvek možeš da se osloniš na njega i poprilčno sigurno znaš kako će da se ponaša i kako da reaguje.
Mužjak lava mišićav, sa onom razbarušenom grivom, kandžama veličine Rambo noža i zubima koji mogu da polome butni kost, on je kralj savane. On je na vrhu lanca ishrane.
Veoma opasna životinja ali ne i za svoju porodicu.
Veći deo dana, kao i sve mačke, lavovi dremaju u nekoj hladovini. Mladunci to vide kao priliku da se penju na njega, grizu ga za uši, bude ga… On ne reaguje. On je prema svojim mladuncima blag.
Takav je i prem lavici. Nerteko, kada ga lavica izgura sa trpeze, on odkulira.
To vide hijene. Počnu da mu se smeju izdaleka, počinju da prilaze, da ga zadirkuju. Temperatura u savani je preko 40 stepeni. Lav ne želi da se pomera.
Hijene prilaze sve bliže ulaze u zonu bezbednosti koju drži lav, potpuno relaksirane… Dok jednog dana lav ne ustane i pocepa na froncle prvu hijenu koju dovati. Satre je. Raščereči.
I vrati se da drema, da ga jašu mali lavovi.
Parafrazirao sam, verovatno nevešto, čuveni tekst Kristofera Valkena iz filma… Pa, ne mogu da se setim koji beše.
Tako je i sa muškarcima. Da bi mogli da budu dobri, moraju da budu zaštitnik porodice, mora da bude opasan pa da se svede na dobrotu u okviru porodice.
Kada se desi situacija kao sa hijenama, dobar muškarac, za razliku od lava, treba da reaguje na donjoj a ne na gornjoj granici agresije, do nivoa da se razume ko je ko u situaciji i kakve su posledice.
Ne mislim baš da treba da se pobije, ali muškarac treba da je spreman da ustane u pola noći da odveze dete u hitnu pomoć a ne da čeka da vidimo kako će da mu bude ujutru, da iskulira u saobraćaju kad ga neko vređa jer to nije deo rešenja za porodicu… Kada u nekom bewpuću pukne guma na kolima po nevremenu ne pita ženu “mače kako ćemo, šta ćemo” nego reši situaciju po cenu lakše upale pluća. To muškarca čini muškarcem.
Koliko god sada da nabrajam šta čini muškarca ispustiću čitave segmente priče pa ću prepustiti vama da se prisetite.
E, takvih muškaraca je sve manje. Ne proizvode se više. Ne isporučuju se delovi, teško se održavaju.
Svedoci smo globalnog omekšavanja muškarca.
Ne samo u Srbiji ili na Balkanu, mi imamo svetsku krizu jakih muškaraca. Nema ih. Kao da se polako briše model jakog ispravnog muškarca a zamenjuje se nekakvim bućkurišem, ne bih da imenujem.
Da li je ovo kraj ere jakih muškaraca?
Voleo bih da grešim, ali mislim da – da.
Sada sa “proizvodne trake” ne dolaze više muškarci koji u tišini rešavaju problem, planiraju, suprostavljaju se okolnostima…
Danas dobijamo omekšane muškarce koji mahom prave problem svojom nekompetencijom, nezainteresovanošću, nepreduzimljivošču…
Vešti i glasni su u prikazivanju problema ali su naučeni kroz odrastanje da se problemi ili ne rešavaju ili ih neko reši za njih.
Ko neko?
Pa neko, jbt.
Današnji omekšani muškarci kukaju, relativizuju, …
Neko drugi je kriv, nisam ja odgovoran.
Jureći od kozmetičarke ka treningu sambe nema vremena da bude muškarac.
Lako prepoznamo slabog muškarca
Jak muškarac preuzima obaveze, slab muškarac traži svoja prava
Jak muškarac kreira, doprinosi, rešava…
Slab muškarac uzima, traži, zahteva, uzima…
Preuzimanjem obaveza, stvari se dešavaju i rešavaju pa dobijamo tržište gde pobeđuje kvalitet.
Ako tražiš samo prava bez ideje preuzimanja obaveza to je nekorektno, neiskreno i kukavički.
Mi u Nišu kažemo da se zna ko vozi traktor a ko otvara kapiju. E ovi što treba da otvaraju ni to ne rade nego je zatvaraju, wokuju, kanceluju, traže da budu razumeni.
Uz izumiranje koncepta snažnog muškarca ide i epidemija pada lučenja tesotsterona.
Muškarci sa nižim nivoom testosterona su tužniji, manje sposobni mentalno i fizički, manje su zainteresovani za seks i traljavi u krevetu.
Nemaju samopouzdanje, nemaju želju da bilo šta rizikuju, a kad rizikuju osećaju se užasno neprijatno. Uglavnom, suprotno od jakog muškarca, s tim, da su rizici sračunati a ne random.
Prema podacima koje ja imam od 40% do 70% posto testiranih muškaraca imaju nivo testosterona ispod optimalnog.
Iz generacije u generaciju muškarci imaju sve manje testosterona. U poslednjih 50 godina prosek vrednosti testosterona pada za 1% godišnje.
Uz to svaki muškarac posle tridesete gubi oko 1% testosterona godišnje.
