Sloboda je:
da imaš pristojno mesto za život
da se ne mučiš da plaćaš račune
da možeš da se hraniš kako želiš
da možeš da putuješ gde želiš kad želiš
da možeš da voziš šta voliš
da ne moraš da provodiš vreme u situacijama i sa ljudima koje ne voliš
Radi samo ono što ne mrziš
Ako mrziš to što radiš da bi imao slobodu promašio si.
Sloboda može da te zadesi, da si rođen u takvoj porodici, ali najčešće moraš da je zaslužiš. Zaslužuje se tako što zarađuješ dovoljno za svaki od nivoa slobode, ali samo ako ne radiš posao koji mrziš.
Zarađuješ više tako što postaješ bolji, veštiji, znaš više, preseliš se tamo gde je bolje.
Kod nas se neguje narativ da novac nije bitan pa i da je izvor svih zala. Čak se kaže da su bogati ljudi zli i pokvareni po difioltu.
Novac (ni)je bitan
Novac nije bitan tek kada postigneš željeni nivo slobode. Onda je samo cifra na računu i eksel tabeli.
Dok ne možeš decu da pošalješ na more ili studije gde želiš, novac je i te kako bitan.
Čuvena filmska rečenica Aleksandra Berčeka „Ne mogu oni toliko malo da me plate koliko ja malo mogu da radim“, je postala model ponašanja kraja socijalizma i prelila se na mentalni sklop mnogih – da si ti faca ako radiš za malu platu ali manje nego što se traži.
Takav stav nikog nije povukao unapred.
Svi mi imamo neke želje, Nalazimo se u tački A i želimo da pređemo u tačku B.
Ceo život je zapravo to treperenje između gde si sada i gde želiš da budeš.
Prelazak na sledeći nivo slobode zahteva veštinu i borbu sa strahovima. Strah od umiranja i od nepoznatog.
Kada pređeš u životu na novi nivo deo tebe umre, a novi deo tebe se rodi.
Neke navike, veštine i ljude ostaviš u prethodnom nivou a stekneš nove.
Jako je teško opstati na novom nivou sa starim alatima.
Suština učenja je da pod istim uslovima ne daješ isti odgovor koji dovodi do rezultata koji ti ne odgovara, nego novi i novi odgovor dok ne podesiš da ti okruženje odgovara i radi za tebe.
Mnogi ljudi veruju da su dali svoj maksimum ako rade naporno i dugo. To nije mera kvaliteta rada.
Kakv ti je učinak?
Pa kako merimo ko koliko radi?
Učinkom odnosno proizvodom rada.
Ako radiš naporno i dugo a primitivno, mali ti je učinak.
Ako radiš pametno i vešto, učinak je daleko veći.
Problem je što kod nas dominira motikaški pogled na svet.
To je vidljivo ako pročitamo komentare ispod bilo čega što neko radi, recimo, onlajn.
Pojedini motikaši smatraju da im je glavna dužnost da napadnu ove misleće da nema leba bez motike i da prodaju maglu.
Za tip čoveka „nema leba bez motike“ u bukvalnom smislu, koji samo bazičnu formu rada priznaje i poznaje, onda je svako ko ne okopava motikom kao ti, nego traktorom – prevarant.
Da ne pričam ako neko to što okopavaju prodaje onlajn.
Srbi su istorijski pravili demonstracije protiv pruge „đavolova rabota“, protiv uvođenja struje… ali danas i protiv kružnih tokova, ulaska u autobus na određena vrata, boje se da gurnu plastiku u bankomat pa čekaju ispred šaltera…
„Nema leba bez motike“
I ja ću danas, mrtav ladan, da razigram to nema leba bez motike.
Da krenemo školski. Leba i motika šta znače.
‘Leba’ pretpostavljam da označava egzistenciju za porodicu, a motika je ona motika kojom se okopavaju usevi.
Dakle motika je alat koji proizvodi hleb, u suštini.
Da li ta motika proizvodi hleb kada je “parkirana” u šupi?
Ne. Motika ima dejstvo samo ako je angažovana na polju.
Šta ako je neko udarao motikom po kamenjaru, je l mu se računa u leba?
Šta ako imamo Mićka koji je kopao u svojoj njivi prosečno 4 sata dnevno a vredni Đole je okopavao kamenjar 10 sati?
Ko je bolji motikaš?
Ispada da se kvalitet motikanja ne meri po vremenu provedenom u kopanju nego u rezultatu rada, tako da je ovaj što je 4 sata kopao dnevno daleko bolji od onog što je kopao 10 sati.
Elem, suština ove motika škole mišljenja je da samo čvrst, naporan rad može da donese egzistenciju.
Hard work pays off.
U fizici se rad definiše kao sila puta pređeni put.
Tu definiciju rada ne možemo da koristimo za realan život.
Takođe, nisam zadovoljan da se rad definiše kroz vreme provedeno u radu ili trud.
Rad se definiše i meri kroz njegov učinak, odnosno kroz željeni proizvod rada.
Niko ne radi zabave radi, nego je svrha rada da se stavi hrana na sto kao u mantri ‘leba i motika’. Dakle, koliko vremena i energije uložiš radeći, i šta je proizvod tvog rada.
Ako okopavaš motikom i treba ti 100 sati da bi njiva rodila a ti imaš traktor pa završiš to za 2 sata ti si upravo 50 x povećao kvalitet svoga rada.
Dakle, nije bitno samo da naporno radiš, nego i da razumeš kako se koriste sredstva koja mogu da multipriciraju tvoj učinak, odnosno da ubrzaju tvoj rad.
Neoprezan motikaš bi mogao da napiše i Elonu Masku na Tviteru da se mani tvitovanja i prihvati motike, a to bi bilo ogoljeno idiotska konstatacija jer čovek zarađuje 2 milijarde nedeljno, te je sigurno da on zna šta treba da radi da bi obezbedio sebi egzistenciju.
I gle čuda, najuspešniji ljudi ne rade najjednostavnije i najteže poslove.
Ako pogledamo okopavanje motikom, pa traktorom, i razvučemo analizu do Elona Maska, nije teško da se ustanovi da je za lakši život potrebno da naš radni sat ima i proizvod rada.
Radi mudrije
Prevedeno na srpski – tvoj radni sat treba da vredi više.
Kopanje motikom sigurno nije na vrhu liste zanimanja po potrebninm veštinama i iskustvima.
Ako želiš da zarađuješ više nego ranije, ili više od konkurencije, ne treba da radiš više nego da radiš pametnije. Da angažuješ bolje alate i veštije ljude, da bolje organizuješ procese i ti da imaš više veština i znanja.
Novac nije cilj, nego sredstvo kojim kupuješ nivo po nivo slobode. Da bi mogao da ga zarađuješ dovoljno brzo, ne smeš da budeš jeftina neškolovana radna snaga.
Tvoja je obaveza da radiš na sebi i prilagođavaš svoje veštine tržištu da bi sebi i porodici kupio slobodu.
