Zamislite probudite se ujutru i niste u svom stanu nego nekoj vlažnoj šupi.
Gledate sa užasom to ružno mesto i pitate se otkud vi tu.
Da pogledate koliko je sati, onaj vaš zastareli model telefona ga nema.
Dozivate decu i ženu poimence – nema ih.
Ustajete iz kreveta bole vas kolena, leđa, kašljete.
Pogledate se u polomljenom ogledalu izgledate 20 godina starije sa tim velikim čirom.
Bacate pogled kroz prozor – nema onog parka koji treba malo da se sredi.
Ceo vaš život je nestao.
Kako se to desilo i otkud ova naučnofantastična horor priča kod Strongmena?
Zamislite da se sutra probudite i iz vašeg života nestane sve na čemu niste zahvalni.
Svi ljudi na čijem postojanju niste zahvalni i sve materijalno uključulući zdravlje. Nema ga, kao u gornjoj priči. Nema porodice, nema zdravlja, nema posla, para, stana, društva… Ničeg i nikog nema.
I to nije naučna fantastika.
To nije teorija – to je praksa svih nas.
Često smo skloni da zanemarujemo ili čak podcenjujemo ono što imamo i istovremeno čeznemo za onim što nemamo.
Naviknemo se na ono što imamo i ne vidimo ga, i to bude mnogo manje vredno od onog što nemamo i čemu stremimo.
Ako ste stalno fokusirani na ono što nemate nećete biti dobro raspoloženi ni srećni veći deo vremena.
Zahvalnost prema onome što imate, ne znači skromnost i odsustvo težnje za nečim što još uvek nemate.
Izražavanje zahvalnosti znači poštovanje onoga što imate i što vašem životu donosi radost, prijatnost i smisao.
Kada praktikujemo zahvalnost, usmeravamo pažnju na pozitivne aspekte svog života, umesto da se fokusiramo na ono što nam nedostaje ili na negativne situacije.
Realno, naši životi i zdravlje su jako krhki. Danas jesi, sutra nisi.
Kraća vožnja kolima može da nas stavi na hirurški sto. Ležerno ispijanje kafe u kafiću… samo jedna pčela u čaši može da se pretvori u gušenje i borbu za život.
Budite svesni trenutka u kojem se nalazite i prepoznajte sve što vas okružuje, što vam donosi radost i za šta možete biti zahvalni.
Razmislite i pitajte sebe šta je to sve dobro u vašem životu što imate? Šta je to u vezi čega ste zadovoljni? Šta je to što volite? Koje su to osobe koje volite, cenite ili su vam uzori? Koje su to aktivnosti koje vam prijaju? Koja je to hrana koja vam prija? Šta je to u vama čime se ponosite i što volite kod sebe?
Uzmite nekoliko minuta svakog dana da zamislite sve ono što imate za šta ste zahvalni.
Vizualizacija može pojačati osećaj zahvalnosti i uneti ga dublje u vašu svest.
Vođenje dnevnika zahvalnosti je jedna od najpopularnijih tehnika. Svaki dan zapišite barem nekoliko stvari za koje ste zahvalni. To mogu biti male svakodnevne stvari poput lepog vremena, ukusnog obroka ili prijatnog razgovora s prijateljem.
Redovno izražavajte zahvalnost prema ljudima oko vas. To može biti verbalno, putem zahvalnog pisma ili jednostavno delom pažnje i ljubaznosti prema drugima.
Setite se ljudi koji su vam nekada pomogli ili su vam samo bili dragi. Pozovite ih i podsetite ih na ta vremena i recite da ste zahvalni univerzimu što se to tako desilo.
Ako koristite društvene mreže, tu ste izloženi onom šta nemate, što bi vam generisalo čežnju. Kao kontra meru možete podeliti svoje misli o zahvalnosti s drugima. Time možete inspirisati i podstaći i druge ljude da razmisle o svojim blagoslovima.
Morate biti zahvalni i u teškim vremenima.
Pokušajte pronaći nešto za šta ste zahvalni, čak i kada se suočavate s izazovima. To može pomoći da promenite perspektivu i lakše se nosite sa stresom.
Ono što je važno jeste redovno praktikovanje, jer će se osećaj zahvalnosti pojačavati i postajati sve prisutniji kako se bavite ovim vežbama.
Zahvalnost je najlakši način da se osećate bolje u svom životu.
Kada postanete svesni svih svojih uspeha i ljudi koji čine vaš život specijalnim to može da bude lepa odskločna daska da ostvarite stvari koje želite.
Da li ste zahvalni? Da li ste dovoljno zahvalni?
