Nagledao sam se svakakvih tipova koji sebe nazivaju trenerima, ličnim trenerima i trenerima sa sertifikatom. Ne mali broj puta gledam i ježim se. Ajmo nekoliko stvari da razjasnimo:
1. Treneri često ne sagledavaju uopšte šta je klijentu potrebno već se razmeću sopstvenim znanjem i dovode klijenta u pretreniranost i zbunjenost. Jednostavno imaju neki šablon ponašanja i ne bave se fizičkom spremom i limitima klijenata. One size fit to all.
2. Manjak znanja veoma često nadoknađuju viškom rada. To se najbolje vidi kada se lista Sportski Žurnal sredinom leta. Ono kad sportisti počinju pripreme pa novinar pita:
“Kako je?”
“Pa još smo pod upalama..”
Pa naravno da si pod upalom kad ti je trener dijabola. Ti dolaziš posle mesec dana odmora direktno sa plaže a on ti da sprinteve, trbušnjake i trening.
Prvi dani pri ppovratku u trening ili na početku bavljenja nečim novim su kao prvi dani na moru u Kušedasiju. Oprezno i umereno izlaganje suncu.
3. Ako klijent-sportista ima ozbiljnu upalu to je pouzdan znak da je trener budala iz tačaka 1 i 2. Tasj neko kog treniraš ti je potpuno poverio svoje poverenje, zdravlje pa i sportsku karijeru. Moraš odgovorno da se ponašaš. Ako nešto ne znaš nemoj da insistiraš. Nemoj da gledaš trening profesionalaca a posle to da primenjuješ na kadete u malom mestu. Pocepaćeš ih. Neki će i da se povrede.
4. Postoje dva osnovna tipa trenera budala:
– ortodoksna budala
– pritajena budala
Ortodoksna budala trener nespremnog klijenta (sportistu) testira na maksimume da bi mu odredo procente. AJmo benč na mak, čučanj na maks, sprintevi na maks, … Izlaže maksimalnom naporu totalno nepspremnog klijenta i ajd što klijent dobije desetosnevnu upalu level umirem, no rizikuje se ozbiljna povreda, kidanje mišića, tetiva, …
Pritajena budala trener je opasniji. On samo da smernice i neutreniranom kaže radi koliko možeš. A poznato je da smo svi gledali Roki i onu scenu gde on prvo udara polutke u hladnjači pa sprinta uz stepenice Kapitol hila i verujemo da smo mi Roki u punoj formi. Pa nismo. Daleko od toga. Vratiću se opet na sunčanje. Nek se taj trener sunča prvog dana dok može, to jest dok ne počne da ga peče. Šta se dešava kad ne može više? Šteta je načinjena.
5. Ne pasuje sve što si naučio svima na isti nčin. Ne možeš da pripremaš na isti način sve košarkaše. Centri i bekovi imaju različit ritam. Igrač od 17 i igrač od 27 takođe imaju različite potrebe. Čak i dva igrča od 17 iste visine i slične telesdne građe ako jedan igr ai juniorsku i seniorsku ligu, a drugi samo juniorsku, ne mogu biti pripremani na isti način. Ovo je na neki način podvarijanta tačke 1.
6. Ne veruj treneru koji ne može da ti obeća merljive rezultate. Brzina, skočnost, maksimum podignute težine, debljina kožnog nabora… Ako ti ne znaš zašto to ne može da ti obeća on sigurno zna.
7. Kad vidite izraz sladostrašća na licu trenera dok trenira početnika i uvlači ga u žestoku upalu a potencijalno u povredu ozapitajte se „šta li ovaj ima u svom browsing history?”
