Postavite ova pitanja sebi
Ako se nađete u životu u tački kada ne znate šta dalje, niste sigurni šta tačno želite da radite i u kom smeru da idete, treba sebi da postavljate pitanja i da dajete odgovore. Ako umete da postavite prava pitanja biće vam jasnije šta želite od života i kako da to postignete.
Dakle, ako imate više opcija koje možete da uradite ili ne vidite dovoljno jasno opcije postavite sebi sledeće pitanje:
Ako znam da nema šanse da ne uspem, šta bih prvo pokušao da uradim?
Na taj način dobijate svetionik i pravac u kome treba da idete a niste ga videli, jer je zatrpan brigama i analizom svih mogućih razloga zašto možete da ne uspete i ne treba da probate. Dakle sada imamo pravac.
Onda ćemo osetiti paniku i javiće se onaj glas u nama “pa mi ne možemo to zbog toga i toga…” i onda lista razloga zašto ne može i ne treba to da radimo što želimo.
Sledeće pitanje koje treba da pitamo sebe:
Da logika i racionalnost ne postoji šta bi bio najbržI način da ostvarim svoj cilj?
Kad odgovorimo na ovo pitanje znamo kako treba da se uradi.
Dakle sada znamo gde idemo i kako treba to da uradimo. Ali onda se pojave drugi strahovi koji nas drže nazad. Ne daju napred. Nemam para, ne umem, nemam ljude, nemam alate, …
Sledeće pitanje koje treba sebi da postavite je:
Šta treba da naučim, šta da imam od alata i koliko para mi treba da najbrže dobacim do cilja?
Odgovorivši na ovo pitanje znate gde treba da idete, znate kako to da uradite i šta vam je potrebno da to završite.
A onda na scenu stupaju strahovi i anksioznost koji nas teraju da izmišljamo nova i nova opravdanja i da stalno odlažemo početak.
Ali i za to ima pitanje.
Kako bih se ja ponašao da me nije strah, da ne sumnjam u sebe i u uspeh operacije? Kako bih se tačno ponašao od prvog dana?
I to je to. Upravo smo nacrtali u glavama plan rada i otklonili skoro sve moguće prepreke.
Ostaje da se šutnemo u dupe i pokrenemo sledećim pitanjem:
Da sam neko ko rešava sve u životu brzo i ekspeditivno, kada je najranije da mogu da počnem?
I tako ste dobili prvi dan početka rada na svom projektu.
Dakle znate šta želite, kako da ga ostvarite, šta treba od sredstava i definisali smo datum početka.
Postavljajući prava pitanja dobijamo jasnoću u našem životu. Stavljajući se u ulogu trećeg lica koje nema blokade, mi zapravo kapiramo šta nas koči i sputava.
Svi smo naučeni da budućnost probamo da kreiramo navikama iz prošlosti.
Bolje je da zamislimo kako ta naša budućnost izgleda, pa da naše te buduće navike uvučemo u sadašnjost, da se pravimo da smo već uspeli, i da tako kreiramo budućnost.
Ako ti prošlost kreira sadašnjost onda 80% navika koje te inače drže tu gde jesi, dominiraju u tvom sistemu zaključivanja.
Ako se okreneš budućnosti jasno ti je da moraš da imaš nove navike i stavove da bi kreirao tu istu budućnost.
Za kraj, zamislimo da postoje paralelni univerzumi i da se iz nekog od njih pojavi vaša mnogo bolja, uspešnija i srećnija verzija. Gledate se, a taj neki uspešan, zgodan, zdrav, srećan, cenjen, bogat, ima slobodno vreme, nasmejan…
Dakle isti roditelji, isto okruženje, on uspešan a vi manje. Razlikujete se samo u verovanjima i dnevnim navikama.
E, počnite da prepisujete navike vaše uspešnije verzije od danas a uverenja će se sama instalirati. Uspeh prati.
