Ti si ono što radiš svakog dana. Ti postaješ svoje navike. Na nama je, kad postanemo svesni kakve su nam navike, da ih menjamo.
Često citiram knjigu „Atomske navike“, u bilu kom razgovoru.
Autor se zove se Džejms Klir. On objašnjava kako možemo da identifikujemo loše navike, kako da se usmerimo ka dobrim, i kako korak po korak da menjamo naše navike. On daje onaj fantastičan primer, ako se dnevno menjaš za jedan posto na bolje, za godinu dana ćeš da se promeniš 37 puta na bolje.
Zamislite da 37 puta imate više para, da imate 37 puta bolje odnose, ili zamislite da imate 37 puta veći Jutub kanal. Ukratko, knjiga „Atomske navike“ govori na jedan lep način, kako male promene u našim dnevnim navikama mogu da dovedu do masivnih, pozitivnih transformacija u našem životu.
Svi mi želimo odmah danas da budemo bogati, da budemo vitki, da budemo produktivni, a ne uviđemo da male promenu toku dana, da mikro-odluke nas već menjaju na dnevnom nivou, i da kada se sve to nagomila, mi možemo da se kvalitetno promenimo, praktično ne menjući se drastično u jednom danu.
Ljudima koji misle da nisu motivisani, u stvari je samo nejasno šta treba da rade, i mutan, zamagljen im je taj prvi korak.
Zato se pravi plan. Jer glupo je kad se probudiš ujutru, da kažeš – „ček da vidim kako se osećam“ „Da li ću da vežbam?“ „Ajde da razmislim da li ću da počnem da učim?“ „Ajde da razmislam da li ću da počnem da čitam?“
Nećeš. Lenj si.
U nama čuče dve dijametralno suprotne osobe – „soldžer“ i „debeljko“.
Vojnik i Debeljko. Vojnik je disciplinovan, precizan, u treningu čvrst, odlučan, a Debeljko lenj, sedi na kauču, glođe nešto kalorično, drnda daljinski… i sve što mi planiramo, na sebe preuzima Soldžer. „Važi, uradićemo to, iskrcavamo se, neprijateljska pozadjena, idemo korak po korak, napred…“
Međutim, prvi se budi Debeljko, i ti kad se prebudiš, Debeljko preuzima celo telo… „pa ne mora danas, ajde da pritisnemo još jedno dugme snuz“. I ceo život prođe u snuzovanju.
Istina je, nikad nije dovoljno dobar trenutak da si bilo šta uradi.
Da se ženiš, da počneš da treniraš, da počneš da investiraš, da počneš da štediš, da počneš da učiš, da počneš da čitaš, da imaš duge šetnje, da počneš da unosiš salate. Uvek postoji bolje vreme u teoriji, a nedostatak motivacije je zapravo nedostatak plana. A plan u sebi sadrži – šta, kad, gde, kako, koliko, i kad sve to imaš, ti samo ustaneš i počneš da izvršavaš.
A da bi napravio bolji plan, pođi od toga šta sve može da ti zajebe plan.
Drugi nivo u kreiranju novih navike je da poželiš. Ljudi veoma često ne uzimaju u obzir kako njihovo okruženje utiče na kreiranje njihovih navika i njihovih želja.
Ima jedan eksperiment opisan u knjizi, dešava se u jednoj fakultetskoj kantini. Sa desne strane je frižider sa sokovima, a sa leve strane frižider sa vodom. Voda se skoro uopšte nije prodavala, a sa desne strane stalno su se prodavali sokovi. I jednog dana, bez ikakvog objašnjenja, oni stave flaše vode u frižider gde su sokovi, i prodaja vode skoči puta deset.
Zašto? Zato što ljudi kad vide, „jao, pije mi se voda“, jer on je već fokusiran na gledanje u taj frižider.
Uzmimo moj primer. Ja sam čovek koji se bavi knjigama, jer ja volim da čitam i smatram da je meni potrebno da čitam knjige. Zato u mom okruženju uvek postoje knjige, a pošto ja treba i da vežbam, na svega dva koraka od mene, je moja teretana. Jer imam 54 godine, lenj sam, mrzi me da idem do teretane… Ukoliko nemam u svojoj dnevnoj sobi teretanu, pitanje je da li ću ikada i gde da odem. Ovako svakog dana odradim trening, pročitam knjigu, jer to dobro utiče i na moje zdravlje i na moj biznis, jer ja sam u biznisu prodaje znanja. To je moj biznis model.
A kako dolazim do znanja? Tako što sam bukvalno navaljen na njega. I bavim se time.
Jer ja često kažem, mi smo srednja vrednost petoro ljudi sa kojima se družimo, knjiga koje čitamo, mesta na koje idemo – znači, mi smo u stvari bića naših navika.
A da bi naše navike bile kako treba, moramo da budemo izloženi stvarima koje pozitivno utiču na naše navike. Stvarima i ljudima.
Tako da, ako želiš da sviraš gitaru češće, nek ti stoji gitara u dnevnoj sobi, da je preskačeš, a ne da stoji u garaži koja je zaključena.
A ako želiš da čitaš, neka ti knjiga stoji u dnevnoj sobi na stolu ili na krevetu. Kad pođeš da spavaš, ostaviš telefon da se puni, otvoriš knjigu i čitaš tih 20-25 minuta dok ne potoneš u san.
Jer, ne postoji osoba koja će da izdrži dugo sa pozitivnim navikama, u okruženju koje je negativno.
Mnogo je teže kad je okruženje negativno. To je kao da voziš biciklu uz brdo, duva ti vetar u lice, i pada kiša. Znači moraš da napraviš što bolje okruženje. Mi smo često žrtve našeg okruženja, ali možemo i da budemo arhitekte našeg okruženja.
Ako napravimo okruženje koje stimuliše naše dobre navike, imaćemo dobre navike.
Treći nivo kada počinjemo da menjamo naše navike je kada si počeo da radiš. Jako je dobro kada nešto počinješ, da ne počinješ sa navikom koja zahteva mnogo energije.
Ako želiš da počneš da trčiš, za početak obuci sportsku opremu, obuj patike i izađi iz grada i vrati se. Samo da stekneš tu naviku.
Ako želiš da počneš da ideš u teretanu, obuci se, sedi u kola, odi u teretanu, skini se i samo sedi na klupici.
Ne moraš da odeš prvog dana da radiš čuvučnjeve, benč, i da dođeš kući umoran, da kažeš „nije ovo za mene“, nego da kažeš „ovo je meni lako“. Jer ljudi kada počinju nešto da rade, oni se optimizuju za cilj.
Ja hoću to da radim, ja hoću to. Ne bre, optimizuj se za početak, ne za kraj. Optimizuj se da lako uđeš u priču.
A ne da sebi natovariš na početku kad imaš najslabije navike, da sebi natovariš nešto za šta treba ogromna volja i ogromna energija. Potrebno je da se namotaš u glavi da ostvarenje cilja samo određeni broj ponavljanja određene radnje. Šta god da radiš može da bude lako, teže ili teško, ali sve je samo određeni broj ponavljanja.
U knjizi „10x“, Grant Cardone objašnjava ko pobeđuju životu. Pobeđuju ljudi koji se u glavi namotaju da mogu da rade deset puta više nego bilo ko. Postoje ljudi, onako uzgred pričamo o knjizi, postoje ljudi koji u odnosu na željeni output ne rade ništa.
Ništa se neće desiti. Zato ja u Strongman online metodu, ne znajući još za knjigu Atomske navike, sam primjenjivao Paretov princip koji kaže – „20% promena za 80 ili 90% rezultata“, i promene su lagane. Jer, nije fora da ga ti optereteš na početku. i on kaže – „nije ovo za mene“. Nego da on bukvalno ne oseti kako ga malo po malo udaljavaš iz zone komfora.
Četvrti korak je da zavoliš. Jedini razlog zašto mi ponavljamo neke stvari u životu je zato što se mi lepo osećamo dok to radimo. Mi zapravo osećamo tu nagradu kad nešto tako radimo, a stvari koje na nas utiču loše, loše se osećamo, mi prestanemo da ih radimo.
Međutim, ako nešto radimo korak po korak jako dugo, ako želimo da smršamo, da napravimo zgodnu figuru, da zaradimo mnogo para, da imamo mnogo followera na Instagramu, to se ne dešava odmah. Nagrada je tamo negde u budućnosti. Mi krenemo, ne dešava se ništa, a osetimo čak i malu neprijatnost, neku bol… moraš da ustaneš za trening, moraš da napraviš post na Instagramu koji niko ne vidi.
Zato mi treba da nađemo način da iz budućnosti dovučemo to zadovoljstvo koje nas čeka tamo kad dođemo.
Jer, kad pogledaš unazad, recimo, 10-15 godina, stvari koje si radio 2-3 puta, one jednostavno izčeznu iz tvog sećanja, a stvari koje radiš svakog dana u stvari postaju ti. Ti postaješ te stvari koje radiš svakog dana.
Ima tu jedna lepa misao u knjizi, kaže, svaka akcija koju ti radiš je zapravo glasanje za osobu koja želiš da budiš. I posle nekog vremena kad se prebroje glasovi, ona akcija koja ima najviše glasova, ti si postao ta osoba. Jer ako poželiš da postaneš neka nova osoba, onda tokom vremena treba da preduzimaš korake u smeru te nove akcije, i da oni budu dominantni u odnosu na stare navike.
Znači, ako želiš da postaneš nova osoba, treba da imaš nove navike koje dominiraju u odnosu na stare navike. Znači, prava promena nije da promeniš navike, nego da promeniš sebe. Nije da ti čitaš knjigu, nego da postaneš osoba koja čita knjige.
Nije da zaradiš novac, nego da postaneš osoba koja može da zaradi novac. Nije da smršaš, nego osoba koja ima zdrave navike, koja može da bude zdrava i vitka. To je prava promena.
Radeći korek po korak, menjujući navike, ti u stvari promeniš sebe. U momentu kad promeniš sebe, to je postala i tvoja nova navika, tvoja nova sadašnost, jer ti veruješ u to i to je tebi automatski – navika. I kada se mi interno promenimo, mi u našoj glavi promenimo naša verovanja.
